Izvor: S media, 06.Avg.2010, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menjati budžet Srbije za 2010.?
Evropska Komisija je ocenila u svom najnovijem izveštaju, sačinjenom za internu upotrebu članova "vlade EU", da Srbija mora da unese izmene u budžet za 2010. godinu, saznaje BBC-jev saradnjik u sedištu EU u Briselu.
U izveštaju izvršnog tela EU, navodi se da su znaci privrednog oporavka država Zapadnog Balkana polovinom ove godine "oskudni", sa izuzetnok "nešto boljeg" stanja u Srbiji.
Autori izveštaja iznose podatke da je domaća tražnja slaba, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i da nezaposlenost ne jenjava - a "zbog toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona", navodi se u internom izveštaju Komisije u Briselu.
Rast izvoza kao ohrabrenje
Analitičari EK, sastavljači izveštaja, smatraju i da "značajno ohrabruje" to što je u regionu Zapadnog Balkana došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije - što pokazuju podaci za Hrvatsku, Makedoniju i Crnu Goru.
Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta, jer će manjak biti još veći.
Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova.
Ocene saglasne sa stavom MMF-a
Po pitanju mera za smanjenje budžetskih deficita, Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), i ističe da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavali budžet.
Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država Zapadnog Balkana "rak rana" sve većeg spoljnog i državnog duga.
To je, međutim, nametnulo i pitanje da li Zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka.
U suštini, u EU se smatra da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji.
I posebno na uvođenju jedinstvenije ekonomske politike za praktično sve članice EU, uz dugoročne nadzirane mere kresanja budžetskih deficita i javnih dugova.
Sledi li rast budžetskog deficita?
Mediji u Srbiji su povodom vesti o novom internom izveštaju EK, preneli i mišljenja ekonomista koji očekuju nastavak rasta budžetskog manjka u Srbiji i odstupanje od planova prikazanih u pregovorima Beograda sa MMF-om.
Jedan od takvih ekonomista je Dragomir Janković sa "Evropskog ekonomskog instituta", koji je rekao u programu Radija B92 da je izveštaj Evropske komisije takav kakav je - jer su autori procenili da će budžetski deficit Srbije biti veći od planiranog i prikazanog u dokumentaciji koju vlada dostavlja MMF-u.
"To je ključni razlog što je Srbija uključena u analizu o reviziji budžeta. Ali nije samo Srbija, i Hrvatska je uključena u tu analizu. Smatra se da će budžetski deficit i Srbije i Hrvatske biti znatno veći od planiranog", smatra Dragomir Janković.
Prema njegovim rečima, Srbija je ovakav izveštaj mogla i da očekuje, jer javna potrošnja ne jenjava - i dodaje da Vlada Srbije mora da odustane od planiranog povećanja javne potrošnje, ne samo zbog izveštaja EK.
Za povećanje javne potrošnje, kako bi bila podstaknuta opšta potrošnja kao pokretač privrednog rasta, u poslednje vreme se vidno zalaže ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić - iako se MMF u pregovorima sa Beogradom protivi takvom potezu.
"Vlada mora da odustane (od planova o povećanju) i da nađe načina da smanji potrošnju, i ličnu i javnu, kao i zaduživanje države i građana. U protivnom nije teško predvideti šta nas očekuje. Očekuje nas grčki scenario. Pre svega, zbog tog iskustva Evropska unija pravi određene analize i pokušava da spreči u zemljama Zapadnog Balkana i u samoj EU takve i slične situacije", objasnio je svoj stav ekonomski analitičar Dragomir Janković.
