Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jan.2017, 09:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mekalister: Srbija na pravom putu približavanja EU
Srbija se nalazi na pravom putu približavanja Evropskoj uniji, istakao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister i rekao da je to opšta ocena njegovog izveštaja o napretku Srbije u prethodnoj godini.
Predstavljajući svoj nacrt izveštaja o Srbiji pred Spoljnopolitičkim odborom EP, Meklaister je naglasio činjenicu da je Srbija od 35 poglavlja već otvorila šest, od kojih je jedno i privremeno zatvoreno.
On je pred poslanicima Evropskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << parlamenta u Briselu naglasio da je Vlada Srbije napravila pozitivne pomake u okviru ekonomskih reformi u zemlji, rešavanja posledica migracione krize kao i u promiciji regionalne saradnje i pomirenja na zapadnom Balkanu.
"U 2017. godini Srbija mora da stavi fokus na jačanje vladine prava, jer korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj zemlje. Istovremeno, nedostaci u polju slobode medija i izražavanja moraju da se rešavaju kao prioritetna pitanja", izjavio je Meklaister predstavljaući svoj nacrt izvešataja o napretku Srbije u 2016. godini.
U diskusiji koja je usledila, članovi Odbora gotovo su se jednoglasno složili da je Mekalisterov izveštaj o Srbiji "pozitivan, izbalansiran, da ima objektivan i podsticajan ton" kada je reč o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU.
Predsednik parlamentarnog Odbora za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan pozdravio je napredak Srbije u godini za nama i izrazio uverenje da će se takav trend nastaviti i u 2017. godini.
"Nadam se da će proces pristupanja biti zasnovan na oceni postignutog, a da neće biti žrtva bilateralnih razmerica", naglasio je Kukan.
Njegov stav o neprihvatljivosti hrvatskih blokada na evrointegracionom putu Srbije podržala je i Tanja Fajon, kao slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Ivo Vajgl.
"Svedoci smo atmosfere koja se stvara, a koja podseća na kritične periode naše istorije. Tu su nepotrebni sukobi Srbije i Hrvatske, kao i blokade koje su usledile zbog toga. Hrvatski političari su rekli da neće ponavljati greške koje su slovenčki političari učinili kada je Hrvatska bila na putu ka članstvu u EU. Oni sada rade nešto mnogo gore", smatra Vajgl.
Istovremeno članovi Odbora za spolju politiku Evropskog parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca ocenili su da Srbija mora više da uradi na polju zaštite manjinskih prava, ali i kada je u pitanju istraga oko nestalih osoba tokom 1990-ih.
Oni su ponovo zatražili ukidanje zakona o regionalnoj jurisdikciji Srbije za ratne zločine kao i punu saradnju Beograda sa Tribunalom u Hagu i distranciranje Srbije od Rusije.
"Proces otvaranja prvih poglavlja je zapravo pozitivan pritisak na Srbiju u cilju stvarne transformacije zemlje. Na to ne bi trebali da gledamo kao na neku vrstu blokade", ocenio je hrvatski predstavnik u evropskom parlamentu Tonino Picula.
Pored pohvala koje se Srbija dobila na osnovu postignutog u 2016. godini, a koje su se na prvom mestu odnosile na ekonomski napredak, odnos prema migrantskoj krizi, ali i jasnu opredeljenost evrointegracionom putu zemlje i pomirenju u regionu, članovi Odbora za spolje poslove Evropskog parlamenta kao najvažniji posao za vlasti u Beogradu u nastupajućem periodu naveli su jače zalaganje na reformi pravosuđa, pogotovo na osiguranju nezavisnog sudstva, kao i jaču borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u zemlji.
Evropski poslanici ocenili su da je neophodno da se u Srbiji poboljšaju uslovi za rad ombudsmana i da se osigura sloboda medija i izražavanja.
Evropski poslanici imaju rok da do 18. januara podenesu svoje amandmane na nacrt izveštaja o Srbiji.
Tokom februara amandmani će biti usaglašavani kako bi se o konačnom tekstu Rezolucije o Srbiji glasalo u martu na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu.
Joksimović očekuje nova poglavlja
Srbija je stabilno na evropskom putu i mislim da će u februaru moći da otvori još tri poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, a da će do kraja juna biti spremna za još tri-četiri, izjavila je danas ministarka bez portfelja zadužena za evrointegracije Jadranka Joksimović.
"Mislim da ćemo u februaru moći da otvorimo još tri poglavlja i da ćemo do kraja juna biti spremni za tri-četiri, a onda ćemo videti kakav će biti drugi deo godine", rekla je Joksimović za televiziju Pink.
O izjavama nekih političara da će u prvoj polovini 2017. godine biti otvoreno 12 ili 13 poglavlja, Joksimović je rekla da ne voli "taj kladioničarski pristup", ali da je vrlo sreća što njene kolege iz političkog života vole da bave temom evrointegracija, ali da nije sigurna da svi razumeju taj proces u proceduralnom smislu.
Povodom toga što će izvestilac Mekalister predstaviti Predlog rezolucije o Srbiji, Joksimović je rekla da je taj nacrt zanimljiv jer oslikava različite političke stavove različitih političkih grupa iz svih zemalja EU, ali da ta rezolucija nije obavezujuća.
"Mi smo nacrt rezolucije videli, naš tim priprema naše sugestije i predloge. Mi tako doprinosimo da tekst rezolucije bude bolji, mi radimo aktivno na tome, ne verujem da će nas u martu kada se bude usvajalo nešto iznenaditi", rekla je ona.
Ona je kazala i da je u nekim medijima prenaglašeno to da je Srbiji potrebno nezavisno sudstvo i mediji, bolja borba protiv korupcije, dodajući da ne postoji zemlja koja je pregovarala o ulasku u EU u kojoj to nije kritikovano.
"Čak i neke države članice EU kada bi prolazile test, nisam sigurna da bi prošle. Zemlja kandidat će uvek da bude na meti kritike, dok ne postane članica EU", kazala je.
Prema njenim rečima, 2017. neće biti laka za pregovore zbog izbora u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj, kao i ishoda referenduma u Italiji, jer tema proširenja EU trenutno nije toliko popularna.
"To je trenutak koji će da prođe i koji ne treba da nas omete da radimo svoj posao. Iako neće biti laka u smislu javnog mnjenja, ipak mislim da postoji jedno razumevanje kod političkih elita kod svake od zemalja da proširenje ne treba da bude zaboravljeno", rekla je.
Ministarka zadužena za evrointegracije je izjavila i da se Srbija uopšte ne trudi da u EU uđe sa zemljama zapadnog Balkana, jer smatra da svaka zemlja treba da uđe u skladu sa tim koliko se trudi i radi.
Ona je ukazala i na važnost otvaranja poglavlja istakavši da se time šalje jasna poruka da je Srbija stabilna zemlja na evropskom putu.
"Naravno da investitori pogledaju i politički i ekonomski rejting zemlje, da li je zemlja sa velikim političkim turbulencijama, da li se vlade menjaju svakih mesec dana ili godinu dana što je prosto rizičnije. To investitori gledaju", dodala je.
Ona je kazala i da je u okviru pregovaračkog procesa jasno napisano da će se ukupan tok pregovora pratiti paralelno sa implementacijom Briselskog sporazuma.
Kako je objasnila, jedan od razloga zašto smo i ušli u proces dijaloga sa Prištinom je i formiranje Zajednica srpskih opština (ZSO).
Prema njenim rečima, Beograd je dobar deo obaveza uspeo da isporuči, ali da ne ošteti previše sopstvene interese, dok druga strana nije uradila ni elementarne stvari za uspostavljanje ZSO.
"Koji je inače naš poseban benefit celog procesa? Mi ćemo na tome insistirati, prepoznato je da smo mi uradili dobar deo svojih obaveza i mislim da će i Priština morati da ubrza svoje aktivnosti oko uspostavljanja ZSO", kazala je.
Joksimović je rekla i da je proces evrointegacija zaista najbolji mehanizam da uredite svoje društvo.
"Mi to treba da uradimo zbog sebe, bitno je i članstvo, jer kad ste u klubu, onda možete da računate i na više novca i političke podrške. Vremenski ne znači da treba da jurimo po svaku cenu, radimo ono što je u skladu sa našim rokovima, ali naravno da je bitno članstvo", rekla je.
Joksimović je rekla i da je iz pretpristupnih fondova Srbiji u 2017. godini odobreno 167,6 miliona evra, koji će biti uloženi u politiku konkurentnosti koja je bitna za mala i srednja preduzeća, životnu sredinu, energetiku, unutrašnje poslove, pravosuđe.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
