Izvor: Vostok.rs, 15.Nov.2011, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mehanizam gušenja nacionalnih ekonomija
15.11.2011. -
Zvučne rečenice o spasavanju evra, Evropske unije i zamalo pa i evropske civilizacije direktno izgovaraju se da bi se prikrila nagost istine – a ona je: da bi se sačuvala norma dobiti najvećih banaka i korporacija moraju se još jednom počistiti džepovi većine, koja i onako nema"
Čak i najsitniji bankarski činovnici znaju zahvaljujući čemu se drži blagostanje u tom biznisu, koji je postao globalni: pruži čoveku mogućnost da danas potroši >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pare, i on će ih sigurno potrošiti, ne razmišljajući što će sutra zbog toga morati da plati i kamatu. Taj zakon važi i primenljiv je u svim državama, jer bi inače teško bilo objašnjivo zašto ta ista Grčka sve dublje tone zadužujući se kod MMF-a i Evropske Centralne banke, samo kako bi plaćanje svoje lakomislenosti odložila za posle. Eto zašto svi klijenti banke koji uzimaju u banci kredit postaju bančini robovi, a sve države koje uzimaju kredit kod MMF-a postaju robovi MMF-a.
Za jedan od finansijskih instrumenata smatra se i prodaja svojih dugova - naravno, sa kamatom. Gde je korist ako se hiljadarka sopstvenog duga proda na pola godine, kad ti zatim stičeš obavezu da svoj dug otkupiš za hiljadušezdeset – neka nam danas objasne Grci. Oni i tako moraju da sačekaju sa plaćanjem, zato što su EU i MMF zadržali isplatu sledeće tranše „pomoći" o kojoj su se sa Grčkom dogovorili još godinu dana pre toga, jer su se uvredili na nju zbog predloga predsednika vlade G.Papandreua da održi referendum, pitajući narod da li treba da još više tone u dugove, - piše grčka „Naftemporiki". EU i MMF od septembra ne uplaćuju šestu tranšu kreditne podrške Grčkoj, koja iznosi 110 milijardi. Sada država isplate vrši samo „u kapima", pre svega isplaćujući plate i penzije državnom sektoru i za finansiranje penzionih fondova, ali – pre toga – plaćajući dug MMF-u i EU, kao i odgovarajuće kamate.
Sledeći trik sa prodajom kratkoročnih blagajničkih papira na šest meseci bio je 8. novembra, ali taj novac će da ode za dugove, kojima ističe rok. Osim toga, u oktobru je, zbog štrajkova i dozvoljenog odlaganja isplate niza poreza od fizičkih lica, prihod grčke države od poreza na prihod smanjen je za 7%. Zato se u tekućem bilansu zemlje pojavila „rupa" od 2,4 milijarde evra. Ostatak na računima države u grčkoj Centrobanci se smanjio krajem avgusta sa 4,8 milijardi evra na otprilike 1 milijardu. A do decembra vladi Grčke treba 7,1 milijarda za tekuća plaćanja, inače će doći do onoga, što se naziva bankrot.
Odluka G.Papandreua da se obavi referendum o novom kreditnom sporazumu sa EU postalo je njegovo lično dostignuće – ništa više od toga. I ne zato, što je ono naišlo na jak otpor od strane grčkog ministarstva finansija, opozicije, pa čak i kolega iz partije premijera. U suštini, G.Papandreu je dao da se jasno shvati da će igra „predajem se" sa EU i MMF-om Grčkoj oduzeti ostatak suvereniteta, što je za zemlju u kojoj se demokratija rodila kao direktna vlada naroda i za narod, složićete se, uvredljivo. Ako bi taj referendum bio održan, njegovi rezultati bi mogli unapred da se bez greške proglase: narod bi glasao protiv novog užeta oko vrata i zahtevao bi obračun sa bankama, pa i međunarodnim, i to sa bankarima i transnacionalnim korporacijama. Eto zašto se zbog ideje G.Papandreua digla divljačka dreka po čitavoj Evropi. Rezultat: referenduma neće biti, a Papandreu je podneo ostavku.
Pre toga, kako piše nemački «DieWelt», „u Evropi su počele da zavijaju sve sirene. Neočekivana izjava iz Atine da će Grci na referendumu da glasaju o paketu mera za spašavanje, na berzama je izazvala talas šokova. Investitori su bili sigurni da Grci neće odobriti najoštrije mere u ekonomiji, koje zahtevaju kreditori, kao bezpogovorne uslove za nastavljanje pružanja pomoći".
U takvom stanju je „Velika dvadesetorka" koja se sastala u Kanu, ustima predsednika Francuske Nikole Sarkozija, izgovorila: „Borićemo se da zaštitimo Evropu i evro!" i donela odluku o povećanju kvote Međunarodnog deviznog fonda (MMF-a). Da li ste primetili: štitiće ne Grke, koji strmoglavo siromaše, već evro. Znači – učiniće sve, kako bi se učvrstio mehanizam potčinjavanja bankarsko-kreditnom kapitalu nacionalne ekonomije Grčke i čitave evrozone. Svoj doprinos toj stvari od 10 milijardi dolara dala je i Rusija. „U završnom dokumentu lideri dvadesetorke, - konstatovao je Bi-Bi-Si, - obećali su da će „brže da se kreću" kako bi se povećala lakoća razmene deviza, podržao MMF i, ukoliko bude neophodno, izdvojiće mu više novca, pozdravili su poziv MMF-u da u Italiji vrši monitoring sprovođenja ekonomskih reformi, pozvali su zemlje sa razvijenim ekonomskim sektorom da preduzmu mere radi povećanja unutrašnje potražnje (to jest radi prodaje svoje robe u svojoj zemlji), osnovali su ciljnu grupu po pitanjima koliko je mladih zaposleno".
Uostalom, dodaje Bi-Bi-Si, korenita reorganizacija, očigledno samitu nije uspela, „jer u završnom kominikeu G20 nema nikakvih detalja i brojki". Velika Britanija je potpuno odbila da učestvuje u spašavanju Grčke i ostalih problematičnih zemalja kroz mehanizme, koje su osmislile zemlje evrozone. Na praznu priču „dvadesetorice" su prohladno reagovali i „neevropljani": ni jedna zemlja van evrozone nije prihvatila da učestvuje u fondu podrške evru. Razlog je razumljiv. Oni, koji su se okupili na samitu G-20, u stvari su bili zauzeti ne Grčkom, čak i ne evrom: oni su jačali mehanizam transnacionalnog gušenja nacionalnih ekonomija Evrope"
Sami Grci odlično razumeju šta se dešava sa njihovom ekonomijom posle stupanja Grčke u EU. Pošto su prihvatili tuđa pravila i norme njima je, korak po korak, oduzeta ne samo proizvodna snaga, tradicionalna za Grčku, koja potpuno zavisi od konkretnih prirodno-klimatskih uslova te „zemlje maslina", već i socijalne garancije, koje su Grci mnogo duže od jedne decenije dobijali od svoje vlade. I bogato ulivanje u Heladu sa njenim pitomim morem i bogatim suncem su im se činili kao realna plata „za učestvovanje". Kada je u EU došlo do potrebe da se ekonomiše, prekinute su investicije Grčkoj. Međutim, pošto su svoju ekonomiju „savili" da bi se prilagodili Evropskoj uniji, Grci sada ne žele da stanu na kolena pred MMF-om i ne prihvataju na otvorenu pljačku zemlje – pa njima je već predlagano da „dugove" podmire prodajom svojih ostrva"
Ali vladu će ipak naterati da plati račune – ne mora sa Papandreuom, može i bez njega.
Međutim, da se vratimo odlukama, koje su donete na kongresu „dvadesetorice". Među gomilama reči postoji i jedna vrlo interesantna tačka: „Italija je pozvala MMF da prati tok ekonomskih reformi". Iz kog je pa to razloga trećoj ekonomiji Evropske unije zatrebao „nadzornik"? „Ali je «Credit Suisse» napravio neutešnu prognozu: Italiji je ostalo samo stotinak dana do bankrotstva" – piše «La Repubblica». Situacija je u njoj postala kritična kada je rentabilnost državnih obligacija došla do praga od 6%. Odnosno – isti trik sa prodajom sopstvenih dugova je zahtevao da se državni papiri smeste ispod 6%, inače ni jedan kupac neće ni kljucnuti. A 6% za Italiju predstavlja tačku ispod koje nema povratka, jer sredstva koja se dobiju prodajom sa jednim procentom kamate manje teško da će uspeti da podmire ono što je stiglo na naplatu. I kada se taj prag pređe ostaje onih istih 100 dana posle kojih će dugovi moći da se vrate samo ako se dobiju novi krediti. Baš kao u Grčkoj. U protekloj nedelji šestoprocentni „rubikon" je od 28. jula pređen drugi put. „Sada će ili vlada uspeti da izvrši hitne i efikasne mere, koje je obećala Evropskoj uniji, ili je finale već znano: jedini izlaz iz situacije će postati intervencija međunarodnih institucija" – konstatuje «LaRepubblica».
Dobre volje ću da se složim sa nemačkim «Sueddeutsche Zeitung»:„ Ni Evropa, ni evro neće da propadnu zbog Grčke. Ali ako u dužničku jamu upadne Italija, što se već zapaža u trećoj po snazi ekonomiji Evrounije, Evropljani to neće uspeti da prevaziđu" I istovremeno, dok svi pogledi napregnuto gledaju ka Atini, samo na par stotina kilometara dalje može da se razvije pravo finale evropske dužničke krize: nezavisno od Helena u Italiji se rešava pitanje da li evro i evropska zajednica mogu da opstanu. Stvar je u tome, što je uloga Italije mnogo važnija: 60 miliona stanovnika, treća po snazi ekonomija u evropskom klubu i 1200 milijardi evra dugova".
«La Repubblica» smatra da je krivac za sve nepametne poteze italijanske vlade Berluskoni, koji ne baš dragovoljno priznaje da je neophodno da se štedi i da se vrše reforme. Tu skoro se „on složio da Italija ne živi u skladu sa svojim mogućnostima, međutim italijanski premijer, po svemu sudeći, čak ni sam nema nameru da se pridržava čak ni sopstvenog plana ekonomije. I to može da bude fatalno za ekonomiju zemlje u celini. Italija, koja je ogrezla u dugovima, prinuđena je da se zadužuje još više, kako bi pokrila stare dugove. Spirala se zavrtela, ali šefovi država EU ne mogu otvoreno da pljuju Berluskonija, da ne bi podlivali ulje u vatru špekulantima. Postoji samo jedna osoba koja može da natera Berluskonija da krene na odlučnije mere – to je Italijan Mario Dragi, novi predsednik Centralne banke. Ako Berluskoni ne prihvati ni njegove nagovore šef ECB može da pripreti da ukoliko do nečega dođe on će odbiti da kupi italijanske državne obligacije".
Zapadni ekonomisti već odavno pokazuju prstom: odmah posle Italije isti problemi sazrevaju u Španiji. A «TheIndependent» citira svežu prognozu Međunarodne organizacije rada OUN iz koje proizilazi da milioni ljudi mogu da ostanu bez posla, a socijalno nezadovoljstvo može da poprimi masovni karakter. A kad? „Kako upozorava Međunarodna organizacija rada broj radnih mesta, uzevši globalno, može da se obnovi, možda, tek do 2016. godine, a dotle negodovanje masa može da se izlije na ulice Evrope i drugih kontinenata". Prema podacima MOR rizik socijalnih eksplozija raste u 40% zemalja, koje je organizacija proučila.
Ne mislim da će se u svakoj od tih zemalja naći svoj Papandreu, koji će pokušati da omogući da narod reši pitanje: preko čijih leđa treba da se plaćaju alavost banaka i korporacija. I tim pre – preko čijih leđa treba da se prekine „svetsko uže" u obliku MMF-a, koje su dva dana zaredom u Kanu pokušavali da učvrste „Velikih dvadeset""
Jelena Pustovojtova,
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
