Izvor: Vostok.rs, 15.Okt.2013, 16:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mars: etape kosmičke globalizacije
15.10.2013. -
Indija se priprema da postane peta zemlja koja šalje letelicu ka Marsu. Svoje programe istraživanja Crvene planete realizuju SAD, Rusija, EU, Kina i Japan.
U celini, indijski program za proučavanje Marsa nalazi se pod znakom pitanja. Start orbitalne misije planiran je za 28. oktobar. Ali bez pomoći NASE Indijci ne mogu da lansiraju uređaj. A zbog budžetske krize u SAD saradnici Američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kosmičke agencije poslati su na odmor. Ako se lansiranje ne desi u određeno vreme, Indijci će morati da čekaju povoljne uslove čitave dve godine. Otprilike za isto vreme planiran je start rusko-evropskog orbitalnog uređaja za proučavanje Marsa. A 2018. godine na Crvenu planetu treba da se uputi robotizovani brod, koji će se spustiti na površinu Crvene planete. Nad projektom Ekzomars rade najbolji naučni instituti Rusije i EU. Inicijatori ekspedicije su zamislili da prodube površinu Marsa deset puta dublje nego američki marsohod – do 50 centimetara. I sve to da bi se još jednom potvrdilo ono što je izvesno već više od 40 godina. Komentariše rukovodilac Instituta za kosmičku politiku Ivan Moisejev.
- Ne treba se zavaravati. Jasno je da osim na Zemlji nigde više u Solarnom sistemu ne postoji život. To je već jasno. Ako se uzmu sve ove planete, njihovo poreklo, postaje jasno da tamo život nije mogao da se začne. One nisu povoljne za život.
I sa druge strane, ako tamo nema života, da li on može da se tamo prenese. I već se razrađuju projekti kolonijalizacije Marsa. Arhitekte futurolozi iz rusko-nemačkog dizajnerskog biroa ZAArchitcts predlažu da se na Mars pošalje prethodnica – odred robota graditelja koji rade na solarne baterije. Ovi roboti treba da pripreme stanove za ljude: da iskopaju u marosvskom tlu velike pećine i da ih urede. A zatim da tamo dolete ljudi. Šta ne urade roboti, zemljani će završiti sami – naštampati na 3D printerima. Materijal za štampu je tle marsa. Zvuči kao naučno-fantastični roman. Ali o čemu da se sanja ako ne o Marsu, ističe akademik ruske akademije kosmonautike Ciolkovski Aleksandar Železnjakov.
- Kako god okreneš, Mars je jedina planeta u blizini Zemlje gde mogu da se naprave neka naselja zemljana. Zato on privlači i privlačiće našu pažnju. Ako se uzme daleka perspektiva, čak ne desetine, ne stotine, već stotine hiljada godina, jednom će čovek ipak morati da potraži neku drugu planetu gde može da se raseli, proširi svoj životni oreol.
Mesec može da pomogne da se prevladaju teškoće. Ovaj mali Zemljin drug je blizu i istovremeno van zemaljskih fizičkih zakona. Tamo je čoveku mnogo lakše da se naseli nego bilo gde u kosmosu, smatra akademik Aleksandar Željeznjakov.
- Mesec je kao prvo jedinstveni probni poligon za raketno-kosmičku tehniku – kako postojeću, tako i perspektivnu. Kao drugo, to je idealna naučna baza da se istraži dalji kosmos. Koliko samo vredi teleskop na tamnoj strani Meseca! Zato bez njega mi ne možemo.
Ne tako davno u Rusiji je realizovan probni program boravka ljudi u maketi kosmičkog interplanetarnog broda – Mars-500. U Rusiji smatraju da prvi boravak čoveka na Marsu treba da traje svega nekoliko dana. Amerikanci igraju na veliko: izjavljuju o pripremi pilotirane ekspedicije u trajanju od 501 dan.
Pitanje je kako da se komforno smesti čovek van uobičajene zemljine sredine. Pitanje kiseonika se može rešiti, a na račun hrane treba mozgati. Eksperimenti su pokazali da na Mesečevom tlu ništa ne raste. Na marsovskom su izrasli krastavci i paradajz, ali nisu mogli da se jedu zato što su otrovani teškim metalima. Postoji varijanta da se jelo štampa na trodimenzionalnim printerima. Samo takva perspektiva može da uplaši dobrovoljce, koji pristanu na ekspediciju na Mars. Ne samo što će morati da se oproste od rodbine i sav preostali život da slušaju cvrkut ptica na snimku, nego će još osuditi sebe na doživotni sintetički ručak.
Natalija Kovaljenko,
Izvor: Glas Rusije, foto: NASA/JPL-Caltech/Univ. of Arizona, NASA
Pogledaj vesti o: Japan
