Izvor: B92, 16.Maj.2014, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mario Dragi usred razapete Evrope
Oštar razvojni raskorak među članicama evrozone otežava prepisivanje recepta Evropske centralne banke za opšti oporavak Evropske unije, piše Politika.
Evropska kriza daleko je od kraja, pogotovo sa rastućom armijom nezaposlene omladine. Nepravedno je tvrditi da se kraj krize nazire kada na vidiku još nema rešenja za oživljavanje posustale evropske privrede.
Tako je ove sedmice evropsku kriznu dijagnostiku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << postavio Žan Klod Junker, dugogodišnji premijer Luksemburga i jedan od favorita za sledećeg predsednika Evropske komisije, nakon evropskih parlamentarnih izbora iduće sedmice.
Šta evropski birači misle o političarima koji su od 2009. krojili rešenja, najteže privredno-finansijske krize od nastanka kontinentalne unije, biće jasnije u nedelju 25. maja, kada budu saopšteni rezultati glasanja za novi sastav evropskog parlamenta.
Kako naterati evropske banke da povoljnije odobravaju kredite malim i srednjim preduzećima, okosnici privrede monetarne unije? Da li vrednost evra treba oboriti da bi se snizio teret dužničkih obaveza i olakšao izvoz, kao što zagovara mediteransko krilo EU? Jesu li neophodne reforme glasačkih pravila u Upravnom savetu ECB-a, po kojima svaka zemlja članica ima jedan glas, na primer tako da – kao što pojedini nemački političari odavno zagovaraju – Berlin zbog ulagačkog udela i uticaja, konačno stekne pravo veta... Oko ovih kapitalnih pitanja – danas nema sloge na liniji Brisel–Frankfurt–Berlin–Pariz i dalje...
Ono što se već pouzdano zna jeste to da većina Evropljana tek očekuje najgori stadijum tekuće krize, otkriva najnoviji Evrobarometar. Skeptični prema egzistencijalnoj budućnosti – skrojenoj dosadašnjim merama iz Brisela – Evropljani će na izborima iduće sedmice imati priliku da se izjasne koju vrstu Evrope žele, ocenjuje šef belgijske diplomatije Didije Rejnders.
Ta"Evropa iz budućnosti” muči ovih dana Marija Dragija, predsednika Evropske centralne banke, ali i moćni Upravni savet ove institucije sa sedištem u Frankfurtu.
Poslovično ekonomičan sa rečima, Dragi nedavno nije propustio da primeti da"kriza u evrozoni ne bi bila tako ozbiljna da je region ostvario veću integraciju. Budućnost takođe zavisi od većeg stepena integracije...”, upozorio je predsednik ECB.
U potankom nabrajanju prepreka za oporavak privrede evrozone, Dragi je izdvojio: nezaposlenost na ivici neslavnog rekorda, rizik rastegnutog perioda niske inflacije (0,5 odsto umesto zacrtana dva odsto) i evro snažan"do ivice bola” (pogotovo za dužnike i deo izvoznika).
Tim povodom Dragi je najavio da je ECB spreman da početkom juna razmotri i nekonvencionalne mere za monetarni podsticaj privrede evrozone koja se, sudeći prema jučerašnjim izveštajima, u prvom kvartalu oporavlja mnogo slabije od očekivanja. Naime, BDP evrozone je u prvom kvartalu 2014. porastao za 0,2 odsto (očekivalo se 0,4 odsto), dok su dve vodeće ekonomije u stanju između obamrle (Francuska) i naglo oživele (Nemačka).
Dragijev mig da bi ECB bio spreman i na neortodoksne mere ličio je na njegovo obećanje jula 2012. da je ECB spreman da učini"šta god treba” da spase evro tadašnjeg posrtanja. Njegova reč – i mere koje je nazvao paketom"Debela Berta” (po nemačkoj haubici iz Prvog svetskog rata) – zaustavili su tada poniranje valute i obuzdali priču o neminovnom izlasku Grčke iz monetarne unije.
Ovog puta Dragi nije otišao tako daleko.
Predsednik ECB-a nije precizirao na šta je sve ovog puta spreman ECB da bi zaustavio dramatični pad inflacije („Dragi je gotovo izustio deflacija”, tvrdi nemački"Špigl”), ali je saopštio je da će plan akcije biti predstavljen u junu.
U međuvremenu, MMF i prezadužene članice južnog krila evrozone uveliko strepe od deflacije: dugog perioda pada cena kada stanovništvo izgubi apetit za trošenje, a biznis ostane bez profita pa pokrene talas masovnih otpuštanja...
Dragi je otvorenim sarkazmom odbacio pregršt saveta MMF-a za hitno labavljenje monetarne politike u evrozoni (čitaj: zdušno doštampavanje evra između ostalog). On je istovremeno odbacio bauk deflacije koja bi mogla da iznedri novi ciklus krize.
Odlučan da odbrani nezavisnost u krojenju monetarne politike, ECB ipak već duže vreme nema odgonetke na mnogobrojna pitanja koja zavise od združenog rada Brisela i Frankfurta.
Na primer, kako naterati evropske banke da povoljnije odobravaju kredite malim i srednjim preduzećima, okosnici privrede monetarne unije? Da li vrednost evra treba oboriti da bi se snizio teret dužničkih obaveza i olakšao izvoz, kao što zagovara mediteransko krilo EU? Jesu li neophodne reforme glasačkih pravila u Upravnom savetu ECB-a, po kojima svaka zemlja članica ima jedan glas, na primer tako da – kao što pojedini nemački političari odavno zagovaraju – Berlin zbog ulagačkog udela i uticaja, konačno stekne pravo veta... Oko ovih kapitalnih pitanja – danas nema sloge na liniji Brisel–Frankfurt–Berlin–Pariz i dalje...
U međuvremenu, otežan je junski plan ECB-a, nakon saopštenja o nultom razvoju francuske privrede i rekordnom skoku nemačkog BDP-a, najvećeg kvartalnog od 2011. godine. Evropljani naprosto nemaju više ista očekivanja od sopstvene zajednice”, ocenjuje"Volstrit džornal”.
Produženi pad inflacije koja sapinje investicije nije jedina sadašnja javna strepnja ECB-a.
"Ukoliko se geopolitički rizici povezani sa zbivanjima u Ukrajini zaoštre, evrozona bi pretrpela ozbiljnije posledice od bilo kog drugog regiona sveta. Iza toga mogla bi se izroditi veoma složena geopolitička slika”... upozorava Dragi.
Tako, sa manjkom žara za međusobne integracije tokom prošle faze krize, i s razrokim pogledom na ukrajinsku krizu danas, evrozona i njeni partneri ne treba u junu da očekuju"eliksir života” od ECB-a. Banka u Frankfurtu neće ovog puta posegnuti za"Debelom Bertom” – sve dok ne razmotri u kom pravcu je ovog proleća krenula Evropa.
