Izvor: Vesti-online.com, 23.Dec.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali, pa još manji
Sada kada na evropskom kopnu imamo jednu evropsku zemlju koja neće da uđe, a najmanje jednu koja hoće da izađe, da li je momenat da se konstituiše širi "Front odbijanja", ne samo Instituciji nego i samoj ideji Evropske unije?
Dejan Lukić
Janukovič u Ukrajini, ne bi da bude "član biblioteke" - povukao zver za rep. I vidimo na ulicama Kijeva kako se zverka naljutila.
Britanija koja bi sutra izašla kada bi elita imala petlju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << raspiše referendum, malo je veća zverka od Ukrajine, pa nju gotovo mole da ne ide. Ali i u Ukrajini Kafkijanci podavili repić, harangiraju ispod žita i samo čekaju sa koje će ih strane Vladimir enregetski podkačiti. Kad bi taj referendum bio raspisan, između 65 i 70 posto Britanaca bi sa uživanjem reklo: baj-baj. Ukrajina se u Londonu doživljava kao još jedna dobrodošlica duboko ukorenjenoj skepsi prema samoj zamisli briselske nadnacionalne građevine kakva je ova, uveliko "germanizirana" EU. A Britancu su samo dva Francuza teža od jednog Nemca.
Ova EU defintivno nije engleska šoljica čaja. Britanija je od kolevke skeptična prema integracijama koje udaraju na nacionalni suverenitet, još od kada je odlučila da uđe u Zajedničko Evropsko Tržište - embrio današnje EU.
Skepsa prema politički integrisanoj Zajednici živi u nervu britanskog bića. Na Ostrvu je i danas aksiom da se "Engleska ne plaši da bude sama". Taj aksiom je, zaista, deo nacionalne psihe. Istorija deli Britance od Evrope daleko više nego voda Lamanša.
Kažu da je pre iskrcavanja saveznika u Normandiju (1944), Čerčil čvrsto stegao ruku De Golu koji je odlazio preko Kanala nakon što je ratne godine proveo u egzilu na Ostrvu i opomenuo ga da kada stigne na evropsko kopno, nikada ne zaboravi: "Kad god Britanija bude u nedoumici da izabere između Evrope i mora, budite uvereni da će uvek da izabere more. Nas Evropa interesuje, ali ona nas nikada neće apsorbovati".
A kad su evropske integracije bile još u pelenama, britanska skepsa poslala je na osnivački samit Evropskog Zajedničkog Tržišta, treću violinu, u liku podsekretara u Ministarstvu trgovine, Rasela Bretertona. Taj je, pak, iskoristio skup da u završnoj reči kaže i ovo: "Au revoir i neka vam je srećno, ali bez nas. Ako mislite, kao što mi se čini, da evropske integracije treba da budu nešto više od zajedničkog tržišta, tu igru ćete igrati bez nas... Vizija koju ovde već dogovarate nema šansu da bude ratifikovana. Ako i bude ratifikovana, nema šansu da bude primenjena. Ako, pak, bude primenjena, ona je fundamentalno neprihvatljiva za Britaniju. Projektovanje jedne političke tvorevine izvan teritorije nacionalnog suvereniteta, nama Britancima ledi krv u žilama. Još jednom: doviđenja gospodo"!
Kažu da je pametnom čoveku i komarac muzika, pa nam neće trebati Delfijsko proročište da predvidimo kako bi ovo davno britansko "orevoar" uskoro moglo da bude i baj-baj Evropskoj uniji koja se sve više ponaša kao hegemon; koja pripreti, Janukoviću kad zatreba, a bombarduje Srbiju, kad se dobro naljuti.
I dok u Britaniji većina hoće da izađe, a u Ukrajini Januković poteže "njet", u Beogradu - dečja radost, piš-piš u pelene, Božić Bata obećao datumčić. Zašo i ne bi. Bili smo dobri, šenimo i još ćemo. Nismo mi Ukrajina da se jogunimo, još manje Britanija da zanovetamo. Mali smo mi u toj igri, čujem već kako dobacuje zabludela Trojka.
Jeste mali, još ste manji nego mali.
Nastavak na Vesti-online.com...
