Izvor: B92, 02.Apr.2012, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male plate u EU odbijaju stručnjake
Vrhunski stručnjaci iz razvijenijih delova EU sve manje konkurišu za zaposlenje u nekom od zajedničkih tela "dvadesetsedmorke" jer je ponuđena plata - mala.
Dok je za Rumune, Bugare i pojedine siromašnije građane Evropske unije "san snova" dobiti takvo zaposlenje, drugima nije tako.
Službenici zaduženi za kadrovska rešenja upozoravaju da ukoliko se ovaj trend nastavi, EU uskoro neće moći da u svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << redove regrutuje radnu snagu najvišeg kalibra.
Zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčović kaže da je već neko vreme najteže privući kandidate iz razvijenih ekonomija. Problem je, naravno, finansijske prirode jer eksperti iz na primer Nemačke mogu mnogo više da zarade u matičnoj zemlji nego na službovanju u Briselu.
Maroš Šefčović je imao priliku da razgovara sa stručnjacima koji su prošli sve krugove konkursa za posao da bi na kraju odustali jer su dobili ponudu od neke domaće firme, ni izbliza tako prestižne kao EU, ali koja im je za iste poslove ponudila mnogo veće pare. Da je reč o ozbiljnom problemu sa kojim će pre ili kasnije Brisel morati da se suoči govori i statistika prema kojoj će do kraja ove dekade oko 60 odsto vrhunskih stručnjaka angažovanih u EU uveliko steći uslove za penziju, a kadrovska strategija još nije obezbedila njihove valjane naslednike.
Kada se ima u vidu da se traže visokokvalifikovani kadrovi, za zapadnjačke standarde plate su prilično niske i kreću se od oko 4.000 evra za niže službenike i srazmerno rastu sa povećanjem funkcije u birokratskom sistemu EU.
Budući da se u zajedničkim telima pri zapošljavanju poštuje princip zastupljenosti stručnjaka iz svih zemalja članica upadljiv je manjak kandidata iz razvijenih zemalja. Tako su Nemci, koji čine oko 16 odsto populacije EU, 2010. godine činili svega 7,61 odsto onih koji su konkurisali za nameštenje u Evropskoj komisiji.
Taj postotak je prošle godine još opao i iznosio je oko 6,82 odsto od ukupnog broja molbi, što je praktično više nego dvostruko manje od propisane norme koja garantuje nemačko fer predstavljanje u ovom telu.
Kadrovski problem je ipak najizraženiji u Velikoj Britaniji, pa su predstavnici evropskih institucija uveliko počeli da regrutuju bolje studente već na završnim godinama fakulteta ne bi li predupredili njihovo eventualno zaposlenje na drugim mestima. Ostrvljani čine nešto više od 12 procenata stanovništva Unije, a 2011. je od svih aplikacija za posao svega 2,39 odsto došlo od građana Ujedinjenog Kraljevstva.
Uprkos prestižu koji donosi rad za Evropsku uniju, ekonomisti prednost ipak daju opipljivim stimulansima, pre svega ponuđenom broju na platnom čeku. Za mesta vrhunskih menadžera u Uniji je pored odgovarajućeg iskustva često neophodan i doktorat, pa se stručnjacima koji su toliko ulagali u sebe mnogo više isplati da uhleblje potraže dalje od briselske administracije.
Sam proces školovanja na boljim univerzitetima košta čitavo bogatstvo, pa oni koji na tom putu istraju žele da to znanje i trud dobro unovče, što im se sigurno neće desiti ako postanu deo birokratske mašinerije EU, tvrde upućeni.
