Izvor: Southeast European Times, 28.Jun.2012, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala očekivanja od 'kriznog' samita EU
Načini za rešavanje krize u evrozoni ponovo će dominirati razgovorima na dvodnevnom samitu lidera EU, koji počinje u četvrtak u Briselu.
27/06/2012
Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 27.6.2012.
Lideri 27 zemalja EU, koji se sastaju u četvrtak (28. juna), biće usredsređeni na načine za stabilizovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ekonomije pogođene krizom u evrozoni, koja se produbljuje. Mnogi očekuju žestoku debatu o nekim pitanjima, ali ne i novi napredak.
Međutim, moglo bi da bude nekih dobrih vesti za Crnu Goru: ministri će, kako se očekuje, odobriti odluku ministara evropskih poslova zemalja Unije od utorka o pokretanju razgovora o članstvu.
Samit se održava samo nekoliko dana pre nego što Kipar 1. jula preuzme od Danske rotirajuće mesto predsedavajućeg EU, a manje od dve nedelje nakon ponovljenih parlamentarnih izbora u Grčkoj i formiranja nove vlade u zemlji.
Kipar će svoj prvi šestomesečni mandat predsedavajućeg početi da obavlja otprilike nedelju dana nakon što je postao peta zemlja evrozone koja je tražila hitnu finansijsku pomoć za svoje oslabljene banke i samo nekoliko sati nakon što je Španija, najveća ekonomija u evrozoni, formalno podnela zahtev za pomoć svom bankarskom sektoru.
Novi grčki premijer Antonis Samaras, čija je zemlja već potpisala dva paketa ekonomskog spasa od maja 2010. godine, neće prisustvovati sastanku u Briselu zbog zdravstvenih problema, a neće ni Janis Sturnaras, njegov drugi ministar finansija za manje od nedelju dana.
Očekuje se da će Atina, koja se nada da će nagovoriti svoje međunarodne kreditore da ublaže uslove njenog drugog paketa spasa u vrednosti od 130 milijardi evra, poslati delegaciju na čelu sa predsednikom Karolosom Papuljasom, u kojoj je i odlazeći ministar finansija Jorgos Zanias.
Nemačka je jasno stavila do znanja da se protivi tome da se Grčkoj da bilo kakav manevarski prostor. Ministar finansija Volfgang Šojbl pozvao je grčke vlasti -- u intervjuu objavljenom u nedelju -- da se fokusiraju na ispunjavanje reformskih obaveza zemlje.
„Najvažniji zadatak sa kojim se suočava novi premijer Samaras jeste da sprovede program koji je dogovoren brzo i bez daljih odlaganja, umesto da pita koliko drugi još mogu da učine za Grčku“, rekao je on Bild am Zontagu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel takođe je više puta izrazila snažno protivljenje zajedničkom izdavanju evrobondova kao kratkoročnoj meri za rešavanje krize duga u toj oblasti, opisavši ove nedelje tu ideju kao „ekonomski pogrešnu i kontraproduktivnu“. Ideju podržava niz članova evrozone, uključujući Francusku, Italiju i Španiju.
Prema njenim rečima, dublja fiskalna i politička integracija, koja nagoveštava ustupanje većih ovlašćenja institucijama EU, najbolji je odgovor na tekuću krizu u evrozoni 17 država. Ona takođe ističe da ne postoji potreba za jačanjem kontrole Brisela nad fiskalnom disciplinom širom Evrope.
Međutim, Francuska i Italija, čini se, nisu sklone da ustupe nacionalni suverenitet Briselu.
„Da bi se uspostavila stvarna ekonomska i monetarna unija, mislim da su nam potrebni bankarska unija, fiskalna unija i dalji koraci ka političkoj uniji“, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u svom govoru u utorak.
Podržavajući stav Nemačke, on je naglasio da ideja o fiskalnoj uniji nagoveštava „puno više od evrobondova“.
„To takođe znači veću koordinaciju u poreskoj politici i puno jači evropski pristup budžetskim pitanjima na nacionalnom i evropskom nivou“, rekao je Barozo.
U međuvremenu, predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompuj izdao je izveštaj na sedam strana u kojem je „izložena vizija za budućnost“ ekonomske unije, kojom se definišu koraci za jačanje evrozone i osujećivanje novih kriza. Desetogodišnjim planom poziva se na integrisane finansijske, budžetske i ekonomske političke okvire.
„U srednjoročnoj perspektivi izdavanje zajedničkog duga moglo bi da se razmatra kao element takve fiskalne unije i deo napretka fiskalne integracije“, piše u dokumentu, koji je upućen liderima EU uoči samita u četvrtak. On sadrži još nekoliko predloga, uključujući mogućnost stavljanja veta na godišnje nacionalne budžete.
Nastavak na Southeast European Times...
