Izvor: Politika, 23.Jan.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: svetu preti kolaps
Zemlje u ekonomskom usponu neće pomoći Zapadu ukoliko ne dobiju veći uticaj u vođenju globalne ekonomije, poručuju Saudijci
Svet ima još malo vremena da izbegne ponavljanje globalne finansijske krize iz 1930. godine, koja je izazvala Veliku depresiju i potonji svetski rat, upozorila je juče Kristin Lagard, izvršna direktorka MMF-a, uoči serije ključnih evropskih pregovora o dužničkoj krizi i novoj fiskalnoj zajednici unutar Evropske unije.
„Zvaničnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evrozone treba da izađu za preciznim i oročenim programom izlaska iz dužničke krize i podsticaja privrednog rasta. Finansijski bedem protiv krize u Evropi mora biti ojačan. U suprotnom, Italija i Španija mogle bi upasti u krizu nesolventnosti sa nesagledivim posledicama po globalnu ekonomiju. Neaktivnost, uskogrudost i rigidna ideologija mogu samo pogoršati situaciju”, procenila je Lagardova.
Prema šefici MMF-a, Evropljani bi morali hitno da presele novac iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost u budući trajni Evropski stabilizacioni mehanizam i dodaju mu pride još oko 500 milijardi evra. Da izbegnu centrifugalni vrtlog dužničke krize, Evropljani bi, po Lagardovoj, trebalo da štampaju zajedničke evroobveznice, kao i da nagovore Evropsku centralnu banku da još snizi opštu kreditnu kamatnu stopu. Istovremeno, zemlje u ekonomskom usponu trebalo bi da izdašno ojačaju globalnu kasu uzajamne pomoći MMF-a radi pomoći nedužnim žrtvama tekuće dužničke krize, ocenila je juče Lagardova.
Saudijska Arabija i Nemačka smesta su torpedovale najnovije predloge Lagardove.
„Dužnički košmar na Zapadu trajaće još pet do 10 godina. Velike zemlje u ekonomskom usponu, Kina, Indija i Saudijska Arabija, neće pomoći Zapadu u njegovoj finansijskoj krizi ukoliko ne dobiju veći uticaj u vođenju globalne ekonomije. Finansijska kriza i velika recesija nastale su na Zapadu i tamo se razbuktale, pa se zatim razlile širom sveta. Novonastale ekonomske sile traže veću ulogu u G-20, globalnom Odboru za finansijsku stabilnost i drugim međunarodnim institucijama kojima je izgleda promakla promena ekonomsko-finansijske ravnoteže na svetskoj sceni”, istakao je juče u Rijadu princ Turki al Fejsal, bivši šef saudijskih snaga bezbednosti i nekadašnji ambasador u SAD i Velikoj Britaniji. „Nećemo dati gotovinu bez novih prava i uloge.”
Istovremeno, vodeća evropska ekonomija – Nemačka – odbacila je „za sada” predlog Lagardove da bogatije evropske države izdvoje više u budući Evropski stabilizacioni mehanizam (inicijalno treba da raspolaže sa obećanih 500 milijardi evra, što je nedovoljno za eventualnu pomoć Italiji i Španiji).
„U decembru smo se dogovorili o visini sredstava za Evropski stabilizacioni mehanizam. U martu ćemo proveriti da li je to dovoljna suma”, najavio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.
Okidaču evropske dužničke krize – mart deluje otužno daleko.
Tronedeljni pregovori Atine i njenih finansijskih poverilaca okončan je prošlog vikenda bez dogovora o visini gubitaka stranih ulagača na urušeno grčko tržište hartija od vrednosti. Poverioci i Atina su prošlog petka bili na ivici da se dogovore o visini gubitaka investitora (uz otpis oko 100 milijardi evra) i kamatama na novu seriju državnih obveznica sa dalekim datumom naplate.
Baš kad se činilo da je dogovor u Atini postignut, Nemačka (glavni evropski finansijer pomoći Grčkoj) i MMF zatražili su da se poveriocima razrežu daleko niže kamate na buduće obveznice. Pošto je to poveriocima bilo neprihvatljivo, pregovori u Atini su prekinuti. Bez ovog dogovora i novog paketa budžetskih reformi u Grčkoj, EU i MMF neće Atini proslediti obećanu tranšu kredita od koje zavisi hoće li u martu egejska država isplatiti 14,4 milijarde evra dužničkih obaveza.
Da li je Zapad pustio Grčku niz vodu, za sada je neizvesno.
Visina kamata grčkim poveriocima jedna je od ključnih tema serije sednica evropskih zvaničnika ove sedmice u Briselu pred samit lidera EU koji je zakazan za 30. januar.
Ključ evropskog kursa prema dužničkoj krizi, otkriće, možda, neki dan ranije nemačka kancelarka Angela Merkel. Moćna Nemica otvoriće, naime, 42. svetski ekonomski forum u Davosu 25. januara, a njen govor će možda otkriti sledeći čin evropske dužničke drame.
----------------------------------------------
Reforma „kapitalizma u propadanju”
Davos – Svetski ekonomski forum počinje u sredu 25. januara, u švajcarskom zimskom odmaralištu Davosu, petodnevnom debatom o hitnim reformama kapitalističkog sistema – koji se ocenjuje da je „zastareo i u propadanju”, prenosi Tanjug. „Rešavanje problema u kontekstu zastarelih i odumirućih modela samo bi još više produbilo ponor. Nalazimo se u eri temeljnih promena koje hitno zahtevaju nove načine razmišljanja umesto uobičajenih”, rekao je domaćin i osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab (73), dodavši da za „kapitalizam u svom sadašnjem obliku nema mesta u svetu oko nas”. Na 42. forumu učestvuje oko 1.600 ekonomskih i političkih lidera, uključujući 40 šefova država i vlada.
Tanja Vujić
objavljeno: 24.01.2012.
