Izvor: RTS, 03.Maj.2014, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalne kancelarije krče put do EU
Brži put do EU preko svojih predstavništava u Briselu traže i lokalne vlasti. Osim Kragujevca, Niša i Novog Sada, otvaranje Kancelarija za evropske poslove najavljuju i drugi gradovi. Kancelarije u Briselu trebalo bi da pomognu čvršćem, boljem i efikasnijem povezivanju sa Evropskom unijom.
Otvaranje kancelarija najavile su vlasti u Kraljevu i Novom Pazaru, ranije su se takve najave čule i iz Valjeva, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a uskoro će u evropsku prestonicu svog predstavnika poslati i Stalna konferencija gradova i opština.
"Jedan od najvažnijih razloga je da se bude na izvoru informacija da možete u pripremi različitih evorpskih dokumenata, fondova, projekata, da učestvujete u svim fazama kako biste na vreme signalizirali svojim lokalnim samoupravama da se pripreme", kaže generalni sekretar SGO Đorđe Staničić.
Prvi srpski grad sa svojim predstavništvom u Briselu bio je Kragujevac. Zbog finansijskih problema, to telo ne radi skoro godinu dana.
"Kancelarija radi u nekom satusu koji je prilično zamrznut, ali ipak mi poslujemo na neki način sa kanalima koje imamo u Briselu i na taj način ostvarujem neke svoje interese u smislu da mnogi naši ljudi odlaze na programe edukovanja i boravka tamo", rekao je Dobrica Milovanović, član gradskog veća za međunarodnu saradnju.
Nišlije su zadovoljne radom kancelarije, jer preko svog predstavnika ostvaruju kontakte sa evropskim investitorima.
"Juna ćemo imati jedan ozbiljan sastanak pokušavajući da napravimo aktivnost na aerodromu u Nišu, gde ćemo još pre toga imati nekoliko sastanaka sa predstavnicima ipa fondova. Od aplikovanja ove godine dobijena su već dva projekta u vrednosti od 280.000 evra", rekao je gradonačelnik Niša Zoran Perišić.
Poseban status ima vojvođanska kancelarija. Ona je smeštena u zgradi misije Srbije u Briselu i svoj rad koordinira sa Ministarstvom spoljnih poslova.
"Ako kažemo da je 87 odsto svih prekograničnih projekata, koji se dešavaju na teritoriji Srbije, na teritoriji Vojovodine, ako kažemo da je najveći naučno-istraživački projekat koji se dešava na teritoriji Srbije, u Vojvodini, onda vam je jasno da je ta kancelarija za nas izuzetno važna", rekao je Branislav Bugarski, sekretar za regionalnu politiku i lokalnu samoupravu Vlade Vojvodine.
Za lokalne samouprave postoji još jedan izazov. EU će uvesti kao novinu u narednom periodu i finansijsku rezervu, namenjenu zemljama koje uspešno spovode reforme.
"Biće pojačana odgovornost za ostvarivanje rezultata tim sredstvima, dakle ne učinaka pojedinačnih projekta, već onoga što je na jednom višem nivou ostvarivanja ciljeva u sektoru i reformama koje se srpovode. Bitno je na koji način se doprinesi ostvarivanju i kakav pomak mi pravimo iz godinu u godinu u sprovođenju određene sektorske politike", kaže Ana Ilić iz Kancelarije za evropske integracije.
EU je odredila 2017. kao godinu preseka, kada će se ocenjivati kakav je napredak u reformama, a kancelarije bi mogle da doprinesu pozitivnim ocenama.
