Izvor: B92, 27.Okt.2010, 04:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lobi i monopoli (ne) koče put u EU
Beograd -- Problemi restitucije, monopola i nezavisnih regulatornih tela neće biti otklonjeni za godinu dana jer nisu uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Zvaničnici naše zemlje kažu da će jedan od prioriteta, koje bi trebalo realizovati do kraja sledeće godine, biti usvajanje zakona o restituciji.
Tu su i sprovođenje reformi u pravcu razvoja tržišne ekonomije (pre >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svega suzbijanje monopola), kao i unapređenje nezavisnih regulatornih tela što su sve velike boljke koje muče našu zemlju i sputavaju privredu.
U svakom od ovih segmenata godinama unazad krivica za spore promene svaljivana je na razne lobije i tajkune kojima ne odgovara da Srbija napreduje ka EU jer to ugrožava njihov položaj i zaradu. Međutim, iako je reč o bitnim pitanjima, stručnjaci ne očekuju da se za samo godinu dana prepreke na tim poljima potpuno uklone jer nije reč o uslovima koji bi ukočili dalji napredak ka sticanju statusa kandidata za članstvo.
Janković: Ne očekujem bitniji boljitak
"Ne očekujem da će se bitnije popravljati položaj zaštitnika građana u narednom periodu, ali to u ovom trenutku nije neophodno jer imamo i zgradu i budžet dovoljan za rad. Ono što stvartno očekujem jeste da se ovlašćenja i preporuke ombudsmana efikasnije sprovode odnosno da građani mogu da računaju da će svoja prava moći i da ostvare. To očekuje i Evropska unija, i direktno mi je prošle nedelje u sedištu Evropskog parlamenta u Strazburu rečeno da će na tome insistrirati", kaže zaštitnik građana Saša Janković i dodaje da i samo jedna neizvršena preporuka, kada se utvrdi da je došlo do povrede prava građana, ukazuje da postoje grupe ljudi koje mogu da uskrate ostvarivanje prava.
Direktorka FEFA Centra za evropske integracije i javnu upravu Ana Trbović kaže da problem monopola neće kočiti pridruživanje Srbije EU, ali da će Evropa u svakom slučaju insistirati na funkcionalnoj politici.
„Najvažnije je načelo funkcionalne politike, a to znači da će država morati mnogo toga da uradi. Moraćemo da uspostavimo mnogo jače kapacitete Antimonopolske komisije čije će odluke morati da se poštuju", napominje Trbović. EU, prema njenim rečima, neće potencirati ukidanje ni državnog, ni privatnog monopola, ali jasna pravila tržišne utakmice moraće da budu uspostavljena.
„U Evropi i danas ima država gde se podrazumeva da neke institucije budu državne, poput pošte i gde je logično da ostanu u takvom statusu. Naravno, tamo gde ima prostora mora da se dozvoli ulazak privatnog, a za EU je najvažnije da postoje pravila tržišne konkurencije", ističe Trbović. Kada je reč o rešavanju problema restitucije, EU se ni tu, smatra Trbović, neće mnogo mešati jer će država sama morati da se odluči za neki model.
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da ne bi trebalo očekivati da Srbija do dobijanja kandidature za članstvo reši problem monopola, već samo jedan deo.
„Nisam siguran da u tom periodu može da se uradi sve. Sve možemo da očekujemo da se reši tek kad uđemo u EU, a do početka tog procesa realno može i mora da se uradi bar deo posla", ističe Prokopijević. On napominje da po pitanju monopola EU neće praviti veliku razliku između državnog i privatnog, ali da veruje da će veći problem biti državni.
Prokopijević kaže da je to što se kod nas sve radi u poslednjem trenutku večiti problem, što potvrđuje i primer zakona o restituciji. Povraćaj imovine se, ističe on, pominje još od 1996, potom je 2000. bio među deset državnih prioriteta, a danas još uvek ništa nije rešeno.
Dugo najavljivan zakon o restituciji najverovatnije neće biti donet ni do kraja ove godine, iako je to jedan od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji. Srbija je istovremeno i jedina među bivšim komunističkim zemljama koja nije rešila to pitanje.
"Pred Ustavnim sudom Srbije u toku je postupak za utvrđivanje ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, a pretpostavlja se da će odluka suda u tom predmetu biti od uticaja na rešenja koja bi trebalo da sadrže zakoni o restituciji i o javnoj svojini. Prema nekim informacijama, očekuje se da će odluka Ustavnog suda biti doneta do kraja ove godine i posle toga usvajanje ova dva zakona bilo bi moguće", kažu u Ministarstvu finansija.
U Mreži za restituciju, međutim, tvrde da je to samo „zvanična verzija", a da se pravi razlozi kriju u uticaju lobija koji ubiru visoke profite koristeći državnu imovinu sa liste za povraćaj.
"Ne verujem da će i kraj ove godine biti pogodan da vlast konačno donese taj zakon i to je jedan od razloga što se uporno pominju enormni iznosi koje bi država trebalo kao obeštećenje da isplati bivšim vlasnicima. Činjenica koju je potvrdio i ombudsman jeste da restitucija ne mora da se svede na obeštećenja jer se najveći deo potraživanja odnosi na zemljište koje je sada još uvek u posedu države i koje u naturalnom obliku može da se vrati. Prema podacima koje poseduje Mreža, od imovine koju potražuju bivši vlasnici ili njihovi naslednici, najveći deo je zemljište, ali i ako bi se sve što je fizički moguće vratilo, u posedu lokalnih samouprava i države ostalo bi dovoljno za razvojne potrebe", kaže koordinator Mreže za restituciju Mile Antić.
On dodaje da bi u ovom trenutku morali dobro da slušamo šta nam govore predstavnici EU jer oni neće previše ulaziti u to na koji način se pitanje oduzete imovine rešava, nego da li se uopšte rešava. Obećanja da će se obaveze prema bivšim vlasnicima izmirivati u narednim decenijama i da ćemo to svi mi plaćati „ne piju vodu", smatra Antić, posebno ako se i zemljište koje je u ovom trenutku slobodno za povraćaj, priprema kao „poklon određenim tajkunima" preko Zakona o planiranju i izgradnji.
Pratite specijal: NIS na berzi
