Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Sep.2016, 02:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri EU: Moramo da pokažemo da umemo da sarađujemo
Šefovi država i vlada članica Evropske unije istakli su danas po dolasku u Bratislavski dvorac na neformalni samit bez Velike Britanije da je ključno da na skupu pokažu jedinstvo, a kako je upozorila nemačka kancelarka Angela Merkel i da pokažu Evropljanima da suočeni sa teškim izazovima umeju da se poprave.
"Pred nama su zadaci koji nisu laki. Stvar je u tome da pokažemo da umemo da se ;popravimo. I >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << to u oblasti unutrašnje i spoljašnje bezbednosti i u otvaranju radnih mesta. Nadam se da će samit pokazati da želimo da sarađujemo i rešavamo probleme koji muče Evropu", kazala je novinarima u Bratislavi Angela Merkel.
"Građani smatraju da im je bezbednost ugrožena zbog EU"
"Bila bi fatalna greška pretpostaviti da je negativni ishod britanskog referenduma specifični britanski problem. Glasanje za Bregzit je očajnički pokušaj odgovora na pitanja koja sebi svakodnevno postavljaju milioni Evropljana. Pitanja o bezbednosti građana i njihovoj teritoriji, pitanja o zaštiti njihovih interesa, kulturnog nasleđa i načina života. To su pitanja s kojima bi morali da se suoče čak i da je Velika Britanija glasala za ostanak", napisao je Tusk u pismu kojim poziva čelnike 27 zemalja na samit.
"Danas mnogi građani, ne samo u Velikoj Britaniji, smatraju da to što su deo EU stoji na putu stabilnosti i bezbednosti", ističe Tusk i dodaje da ljudi s pravom očekuju od svojih vođa zaštitu svojeg životnog prostora i jamčenje bezbednosti.
Tusk upozorava da se u slučaju da se to ne shvati ozbiljno, može dogoditi da građani počnu da traže alternative.
Nemačka kancelarka je kao važnu oblast saradnje navela zaštitu spoljašnjih granica ;suočenih s migracijskim talasom i upozorila da EU mora da pojača bezbednosti svojih ;građana.
"Lideri 27 zemalja žele da demonstriraju jedinstvo i pokažu da je EU jedinstveni projekt koji želimo da nastavimo. Vodićemo vrlo iskrenu raspravu o stanju EU. Verujem da ćemo pripremiti plan najvažnijih tema koje ćemo razmatrati narednih meseci", kazao je domaćin samita, slovački premijer Robert Fico.
Pred trezvenu i brutalno iskrenu neformalnu debatu na koju je pozvao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, šefovi država i vlada nastojali su da ublaže neke oštre ;reči pred samit, kao što je bio poziv šefa diplomatije Luksemburga Žana Aselborna da se Mađarska izbaci iz EU zato što počinje da se ponaša prema izbeglicama kao prema zverima a ne ljudskim bićima.
"To nije stav vlade Luksemburga. Funkcioniše 90 odsto EU i na to ne bi trebalo da zaboravljamo zbog preostalih 10 odsto. Lideri danas moraju da pokažu da umeju da diskutju i rešavaju probleme", kazao je premijer Luksemburga Ksave Betel.
Mađarski premijer Viktor Orban i poljska premijerka Beata Šidlo najavili su za samit usaglašeni stav Višegradske grupe, međutim, češki premijer Bohuslav Sobotka demantovao je da je u njemu i zahtev da se već od Bratislave krene u promenu EU ka labavom savezu nacionalnih država okupljenih samo oko odbrane, zajedničkog tržišta i evropskih dotacija, dok se u drugo, na primer poštovanje evropskih vrednosti kao što je pravna država EU, ne bi članicama mešala.
"U zajedničkoj deklaraciji V4 tražimo jačanje bezbednosti, efikasnu kontrolu granica, politiku kohezije, slobodno tržište. Ne smatram da treba da gubimo vreme u diskusiji o ugovorima i institucijama EU. Moramo da se usredsredimo na praktične stvari koje su važne za građane. Mislim da je među svim liderima prisutna veoma jaka volja da nastavimo evropski projekt. Tih stvari oko kojih možemo da složimo je puno", kazao je Sobotka.
Višegradska četvorka na samit je došla s predlogom da se napravi dalji korak ;ka formiranju zajedničke vojske EU, međutim, predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite naglasila je da ne može biti reči o pravoj vojsci EU, jer su sve zemlje ionako u NATO.
"Nisam čula da neko pravi evropsku vojsku. Govorimo o boljoj saradnji u odbrani, o boljem korišćenju postojećih evropskih vojnih kapaciteta. Ne možemo da dupliramo NATO", kazala je predsednica Litvanije.
Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak upozorio je danas da EU mora i početkom Bratislavskog procesa koji bi završio u proleće u Rimu konkretnim odlukama da reaguje na to što u Evropi sve više prostora osvajaju populističke i ksenofobne stranke.
"Napred se guraju populističke i ksenofobne stranke i to je veoma uznemirujući trend koji treba zaustaviti. A EU je super projekt, donosi mnogo dobrih stvari ali ljudi to uzimaju kao zdravo za gotovo", kazao je Lajčak.
Francuski predsednik Fransoa Oland je dolazeći na zasedanje lidera Evropske unije u Bratislavi izjavio da EU mora usvojiti "Plan iz Bratislave" da bi povratila poverenje gradjana, a to znači da zaštiti granice, osnaži bezbednost i učvrsti svoju svetsku ekonomsku moć uz otvaranje radnih mesta.
"To je krajnje jednostavno", rekao je Oland, nagflasivši da "EU mora povratiti nadu svojim mladim ljudima".
On je upozorio da je "Evropa na raskrsnici izmedju razlabavljivanja, raspada i zajedničke volje da se usvoji evropski projekat ".
"Evropljani traže bezbednost i zaštitu granica i svojih ekonomskih i trgovinskih interesa, isto kao i zaštitu sopstvenih vrednosti, kulture", rekao je francuski predsednik.
On je stavio do znanja da Francuska i Nemačka imaju o tome zajedničke predloge, uključujući jačanje bezbednosti granica snaženjem zajedničke odbrane čime će se dati odgovor na pretnje ilegalne imigracije i terorizma.
"Moramo biti u stanju da ojačamo i koristimo svoje odbrambene snage i nema našeg kontinenta i unije ako ne odbranimo naše vrednosti i interese", dodao je Oland.
Oland je rekao da Francuska daje "ključni doprinos evropskoj odbrani", ali "ne može i neće da bude sama, već želi da Francuska i Evropa budu osposobljene da obezbede sopstvenu odbranu u okviru savezništva u NATO" s američkim partnerima".
"Svi moraju znati da, ako SAD izaberu da se udalje, Evropa mora biti sposobna da se sama brani", objasnio je Oland.
Mnogi šefovi država ili vlada EU su uoči zasedanja podvukli da je Unija u krizi i na prekretnici i podvukli da su glavni izazovi da se dodje do zajedničkog dogovora o brzom učvršćenju bezbednosti, zaštiti spoljnih granica, sprečavanju ilegalne imigracije i terorizma, kao i bitnom ekonomskom i socijalnom oporavku da se povrati poverenje gradjana.
Slovenački premijer Miro Cerar je podvukao da "EU može imati budućnost jedino ako ostane ujedinjena i, prevazilazeći razmimoilaženja, nadje zajednički odgovor na izazove".
Cerar je naveo da se prevashodno moraju zaštiti spoljne granice EU i da su "glavni izazovi bezbednost, masovne migracije i budućnost naših gradjana".
Grčki premijer Aleksis Cipras je rekao da je "Evropi potrebna nova vizija i opipljiv plan promena, a to je socijalnom boljitku okrenuta EU s privrednim rastom, zapošljavanjem i boljitkom za sve gradjane, omladinu".
"To mora biti Evropa koja je sposobna da se delotvorno, humano uhvati u koštac s migracijom, a ne da kao pospana nastavi u pogrešnom pravcu", rekao je Cipras.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
