Izvor: Southeast European Times, 07.Dec.2010, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Liberalizacija viznog režima: Da li je na pomolu egzodus?

EU ne želi da vidi talase emigranata u zemljama članicama nakon ublažavanja viznih pravila. Pa ipak, neki Albanci kažu da imaju pravo da traže politički azil.

06/12/2010

Erl Murati za Southeast European Times iz Tirane – 6.12.2010.

Građani Albanije će od 15. decembra moći da putuju u EU bez viza.

Evropski savet doneo je tu odluku 8. novembra, rekavši da će svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Albanci koji imaju biometrijske posoše biti u mogućnosti da borave u članicama EU do 90 dana u periodu od šest meseci, mada nemaju pravo na stalni boravak ili rad.

Brisel ne želi da vidi masovan priliv potencijalnih imigranata.

„Bili smo vrlo jasni kada smo rekli da će, ako bude sistematske zloupotrebe, ponavljam sistematske, proces biti revidiran. Molimo vas, nemojte da nas razočarate“, izjavila je u Tirani komesarka EU za pravosuđe i unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom, nakon što je ta odluka saopštena.

Rezultati liberalizacije viznog režima za Makedoniju i Srbiju izazvali su neke zabrinutosti. Kada su ublažena pravila za njih, brojni etnički Albanci iz te dve zemlje zatražili su politički azil u EU.

Albanski ministar unutrašnjih poslova Lulzim Baša naporno je vodio kampanju za podizanje svesti javnosti o ozbiljnosti tog pitanja. Putem sastanaka sa građanima, letaka, bilborda i TV spotova, vlada je upućivala poruku da kršenje pravila EU može imati posledice.

„Pozivamo građane da ne zloupotrebljavaju mogućnost slobode kretanja i da izbegnu mogućnost kazne“, izjavio je Baša za SETimes. „U svakom slučaju, niko ne bi trebalo da zloupotrebljava slobodu kretanja i ja sam uveren da će se ti uslovi poštovati.“

Prema istraživanju Instituta EUNACAL i Fondacije otvoreno društvo, broj Albanaca koji putuju u EU verovatno će se udvostručiti kada ublaženi vizni režim stupi na snagu.

Albanski institut za međunarodne studije je u međuvremenu utvrdio da 21,9 odsto Albanca, koji su učestvovali u anketi, misli da je vizna liberalizacija vrlo poželjna, zato što otvara mogućnosti za rad u zemljama članicama EU. U istoj studiji utvrđeno je da bi 20 odsto volelo da putuje izvan Albanije radi studiranja, a 28 odsto da bi dobilo stalni boravak.

To je upravo poruka koju Brisel ne želi da čuje. Ono što komplikuje to pitanje jeste činjenica da mnoge žrtve progona od strane bivšeg albanskog komunističkog režima kažu da im kod kuće nikada nisu nadoknađene nepravde koje su pretrpeli, što im pruža opravdanje da traže politički azil u inostranstvu.

„U Albaniji smo zanemarena klasa. Zato ćemo kolektivno tražiti politički azil u Briselu“, rekao je Džafer Agaraj, predstavnik Nacionalnog udruženja za rehabilitovanje političkih osuđenika u Albaniji za SETimes.

Ukupno 1.800 osoba koje je osudio stari režim na političkoj osnovi traži kompenzaciju za godine provedene u zatvoru. Razočarani svojim tretmanom kod kuće, mnogi veruju da bi Evropa mogla nekako da zaleči njihovu bol.

Nastavak na Southeast European Times...