Izvor: BKTV News, 18.Okt.2012, 15:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažni azilanti postali profesija
Premijer kaže da nam ne preti opasnost od ukidanja bezviznog režima jer se broj lažnih azilanata kojima je to profesija, smanjuje. Srbija za EU ima i predlog.
Premijer Srbije Ivica Dačić je novinarima, posle otvaranja izložbe “Ono što Srbija ne vidi”, rekao da u Srbiji postoje ljudi koji se time profesionalno bave, da je njihova profesija lažni azilant, da im ne treba azil i da za njega nisu zainteresovani, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << već samo za novac koji dobijaju u tim zemljama.
“Postojala je lažna informacija da će u Nemačkoj dobiti veći novac i zato je došlo do eksplozije broja azilanata iz drugih zemalja”, pojasnio je Dačić, koji je i ministar unutrašnjih poslova.
On je precizirao da su zemlje na različite načine borile protiv lažnih azilanata ili smanjivanjem sredstava koje su azilanti dobijali ili skraćenjem rokova.
On je još jednom podvukao da se ne radi o predlogu da se Srbiji ukine bezvizni režim, već da se stvori mehanizam suspenzije tog režima kao mogućnost. “To je loš potez i negativno će uticati na naš evropski put”, ponovio je Dačić.
Podsetimo, predsednik vlade naredio je juče na sastanku Komisije za praćenje bezviznog režima da se preduzmu hitne mere na smanjenju broja takozvanih lažnih azilanata. Jedna od tih mera je da će Srbija predložiti partnerima iz EU da skrate procedure za dobijanje azila, gde je moguće i smanje prinadležnosti.
Gostujući na RTS-u načelnik Uprave granične policije Nenad Banović je rekao da je uz takve mere optimista što se tiče rešavanja ovog problema. Banović je napomenuo da će dogovoreni predlozi biti izneti na sastancima sa Nemačkom i drugim partnerima iz EU sledeće nedelje, a istakao je i da su slični problemi uspešno rešeni sa Luksemburgom i Belgijom.
“U Luksemburgu smo 2011. godine imali 925 lica iz Srbije koji su zatražila azil, dok ih je u prvih deset meseci ove godine bilo 300. Takođe, u Belgiji u prvih devet meseci prošle godine bilo je 877, a sada oko 460 naših građana. Ove dve zemlje skratile su period za dobijanje azila i smanjile socijalna davanja”, objasnio je Banović.
Načelnik Uprave granične policije je kazao da će to biti predlog i kolegama iz Nemačke, koji, kako kaže, možda zbog odluke Ustavnog suda neće moći da smanje prinadložnisti azilantima, ali mogu da stave Srbiju na listu “sigurnih trećih zemalja” i da skrate procedure dobijanja azila sa tri meseca na 15 dana.
On je istakao da se sa zemljama EU odlično obavlja readmisija i da će na graničnim prelazima biti rigoroznije kontrole za one koji pokušaju ponovo da pređu granicu i prijave se kao lažni azilanti.
Banović je dodao da to neće značiti duže zadržavanje građana i robe koji putuju prema zemljama EU.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ističe da je u interesu i EU i Srbije, kao i svih zemalja Balkana, da se sačuva bezvizni režim sa EU.
Dežer je naglasio i da će Beograd i Brisel zajednički rešavati probleme nastale oko bezviznog režima gradjana Srbije sa EU.
“U pitanju je zajednički problem Srbije i EU i zato ćemo ga rešavati kao što je premijer Ivica Dačić najavio na sastancima u Briselu”, rekao je Dežer.
“Uvođenje viza nije rešenje”
Analitičarka Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Štiglmajer izjavila je da problem nije u lažnim azilantima već u pogodnostima koje pružaju neke zemlje tokom procesa traženja azila, ali da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje.
Ona u razgovoru za Glas Amerike Štiglmajerova tvrdi da problem nije u takozvanim lažnim azilantima, već u dugim procedurama u nekim evropskim zemljama i pogodnostima koje one pružaju svima koji preko zime žele krov nad glavom, hranu, zdravstvenu negu i pristojan džeparac.
Više od 14.000 onih koji uglavnom dolaze iz Srbije i Makedonije u evropske zemlje samo tokom proteklih osam meseci je zabrinjavajuća brojka za evropske zemlje, međutim, problem treba rešavati u samoj Evropi, smatra ona.
“Nemačka hoće da reaguje, samo problem je u tome da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje”, rekla je Štiglmajer.
“Ono što treba napraviti je oduzeti beneficije zbog kojih ljudi idu u Nemačku – od svih tih balkanskih nacionalnosti, skoro niko više ne dobija azil zato što tamo nema više političkih progona. Nema razloga da se daje azil i to znači da je reč o lažnim azilantima. Ali u Nemačkoj se može tokom procesa traženja azila provesti preko pola godine: dobiješ smještaj, hranu, odeću, medicinsku brigu i uz to se sada još daje džeparac od 420 eura za četvoročlanu porodicu. Ranije je to bilo manje a reč je o sudskoj odluci Ustavnog suda iz jula i to je razlog zašto su sada ljudi navalili na Nemačku”, kaže analitičarka.
Na pitanje koliko vlade Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji i Makedoniji, treba da rade da bi se talas lažnih azilanata smanjio, ona kaže:
“Evropska komisija traži akciju od njih, ali oni mogu jako malo da urade. Komisija traži da rade neke informativne kampanje, ali neće ljudi slušati to da neće dobiti azil u Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj državi EU. Njima je važno da mogu provesti nekoliko meseci na sigurnom i toplom”.
Ona je dodala da je problem zahtev da se proverava ko izlazi iz države.
“Većinom se radi o Romima i ako bi sada Srbija ili Makednija počele da izvlače Rome iz autobusa, to bi bila etnička diskriminacija. Znači, rešenje je u EU jako jednostavno, da se države Balkana proglase zemljama sigurnog porekla i da se radikalno skrati cela procedura”, zaključuje Štiglmajer.
Izvor: B92
Tweet
