Izvor: S media, 24.Maj.2011, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažni azilanti neće uticati na status kandidata
Treba preduzeti sve mere da se očuva vizna liberalizacija. Problem lažnih azilanata ne sme uticati na status kandidata.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da situacija sa lažnim azilantima iz Srbije ne može da utiče na njene napore za dobijanje statusa kandidata.
Moguće oduzimanje pasoša za lažne azilante
Dežer: Broj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << azilanata iz Srbije mora da se smanji (VIDEO)
Dačić: Za izlaz iz zemlje novac, povratna karta, osiguranje
"To su dva različita pitanja", kazao je Dežer u Kragujevcu gde je učestvovao na zasedanju Radne grupe za zapadni Balkan Komiteta regiona EU.
"Vizna liberalizacija je uvedena pre godinu i po dana i treba da se uradi sve što je moguće da se sačuva ta dobra odluka koju je Srbija donela", rekao je Dežer.
On je naglasio da sada vlasti u Srbiji treba da rade na kratkotrajnim merama poput jačanja policijske kontrole granica, ali treba da misle i na dugoročne mere koje podrazumevanju inkluziju romske, albanske i drugih manjinskih zajednica, kao i na ekonomski razvoj i socijalnu zaštita tih zajednica.
Dežer je kazao i da je za 30 do 35 odsto smanjen broj lažnih azilanata iz Srbije u zemlje EU.
Srbiju ovog leta čeka sprovođenje 96 reformskih mera iz različitih oblasti da bi mogla da dobije status kandidata EU.
"Mnogo toga je što Srbija treba da uradi - da pripremi akcioni plan, da donese zakon o izbornom sistemu, pogotovu kada je reč o blanko ostavkama, zatim tu je i borba protiv korupcije, preispitivanje izbora sudija i tužilaca iz decembra 2009. godine, dijalog sa Prištinom, efikasno funkcionisanje pravosuđa, pitanje vlasničkih prava, zakon o finansiranju političkih stranaka i mnogo toga drugog", naveo je Dežer.
Kada je reč o ulozi lokalnih samouprava na putu Srbije ka EU, Dežer je u svom izlaganju, ocenio da su one ključne za proces pridruživanja, kao i da je na njima da svakodnevno građanima objašnjavaju šta za građane znaci ulazak u EU, kao i za Srbiju.
Takođe, na lokalnim samoupravama je da rešavaju probleme izbeglica i interno raseljenih lica, rekao je Dežer i dodao "da lokalne vlasti moraju da učestvuju u pregovorima o dobijanju statusa kandidata i da preuzmu više odgovornosti u upravljanju".
"Dva su izazova koja čekaju Srbiju ako dobije status kandidata. Prvi , koji se sastoji od pet komponenti, kao što su razvoj poljoprivrede i socijalna inkluzija, a drugi izazov je decentralizacija upravljanja", naveo je šef delegacije EU u Srbiji.
On je podsetio i da je Evropska unija u proteklih deset godina investirala oko 11 milijardi evra u Srbiju, što je, kako je rekao, 70 odsto od ukupnih direktnih investicija iz Evropske unije.
Ocenjujući da je Srbija preduzela potrebne političke reforme da bi zadovoljila kriterijume o stabilizaciji i pridruživanju, predsednik Radne grupe za zapadni Balkan Franc Šausberger je rekao da je naša zemlja učinila i značajan napredak u decentralizaciji , ali da je potrebno daleko više od toga još da se uradi".
"U pregovore o dobijanju statusa kandidata treba da se uključe i predstavnici Vojvodine, kao i predstavnici drugih gradova i opština", rekao je, između ostalog, Šausbereger.
Radna grupa za zapadni Balkan je telo Komiteta regiona Evropske unije koji je osnovan 1992. godine i posle današnjeg zasedanja u Kragujevcu, naredno će biti održanom u nekom od gradova Bosne i Hercegovine, a potom i u Albaniji.
(Tanjug)
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
