Izvor: Vostok.rs, 12.Okt.2011, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda da se širi Evropska unija?
12.10.2011. -
Referat Evropske komisije pročitan 12. oktobra u Briselu o perspektivama proširenja EU svedoči o raskolu u redovima organizacije po datom pitanju. Dok se Italija i Francuska u celini pozitivno odnose prema prijemu balkanskih zemalja, među njima i Srbije, u EU, Velika Britanija i Nemačka su zauzele oštriji stav. Temu nastavlja komentator >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Petar Iskenderov.
Prema informaciji koja je procurela u štampu, diskusije oko formulacija referata trajale su do poslednjeg trenutka. I glavna tačka neslaganja bila je situacija oko samoproglašene nezavisnosti Kosova i odnosa Srbije prema tom problemu. Predstavnici Francuske i Italije insistirali su da se Srbiji pruži status zemlje-kandidatkinje, konstatovavši da je Beograd ispunio ključne zahteve EU. Najvažnije je što je izručio Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu generala Ratka Mladića i bivšeg lidera hrvatskih Srba Gorana Hadžića. Što se tiče odustajanja Srbije da prizna nezavisnost Kosova, po mišljenju Pariza i Rima, data okolnost ne treba da bude prepreka za dobijanje statusa kandidata.
Ipak Britanci i Nemci za sada nisu skloni ublažavanju svog stava. Kako je priznao ovih dana francuski ministar za evropske poslove Žan Leoneti koji je ovih dana posetio Beograd, među nama i našim nemačkim prijateljima postoje nijanse i neslaganja po pitanju problema prijema Srbije u EU. Preliminarni rezultat diskusije postala je preporuka Evropske komisije EU da „razmotri pitanje" o pružanju Beogradu statusa kandidata. Ipak izvori u EU podvlače da ovakva formulacija ne polaže na evropske činovnike nikakve obaveze, i preporuka može biti lako revidirana na narednom samitu EU. Tim pre, što su eksperti Evropske komisije ipak preporučili vlastima Srbije da „ispolje konstruktivniji prilaz" Kosovu – što predstavlja za oponente srpske prijave udoban izgovor. Jer pregovori između Beograda i Prištine pod okriljem EU koji traju od početka tekuće godine prekinuti su nekoliko dana pre objavljivanja referata Evropske komisije.
Između ostalog, i susedima Srbije iz regiona referat Evropske komisije nije doneo posebnu radost. Albanija od početka nije gajila posebne iluzije. Po svedočenju predstavnika lokalnog odeljenja organizacije Transparensi internešnl Ljutfija Dervišija, bilo je teško dobiti dobre vesti iz Brisela. Evropske diplomate podvukle su da u zemlji još uvek nema „kulture konsenzusa i kompromisa". Još negativniju ocenu dobila je Bosna i Hercegovina – zemlja koja je stupila u drugu godinu egzistiranja bez centralne vlade. Po britkom izrazu predsednika komisije za evropsku integraciju bosanskog parlamenta Halida Genjaca, „Bosna stoji iza čitavog preostalog Zapadnog Balkana u pogledu evropske integracije". Između ostalog, još dalje od prijema u EU ostaje Kosovo. Po mišljenju Evropske komisije, ovo pitanje se ne sme čak ni razmatrati dok nezavisnost pokrajine ne priznaju sve zemlje članice EU.
U tom kontekstu privlačnije deluje prijava Makedonije i Crne Gore, one već imaju satus zvaničnih kandidata. Ipak i data okolnost ništa ne garantuje: dovoljno je setiti se sličnog statusa Turske, koja se s godinama ne približava članstvu u EU, već udaljava od njega.
Uzimajući u obzir krizu koja se produbljuje u redovima same EU, datoj organizaciji je povoljno da što je moguće duže drži balkanske zemlje u neizvesnosti. Jer to pruža Briselu zgodnu mogućnost da ističe nove zahteve, izbegavajući prihvatanje konretnih finansijskih i političkih obaveza – istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova.
Balkan mi se čini kao upravo onaj politički prostor i areal na kojem se oprobavaju mnoge sasvim nove tehnologije. Jedna od sličnih tehnologija je stvaranje i očuvanje situacije permanentnog političkog haosa, pri kojem države regiona ne mogu da egzistiraju bez zapadne podrške – između ostalog vojne. Kako pokazuje premijer Srbije, ultimativni pritisak može da da određene plodove. Albanija i bez članstva u EU prdstavlja vernog savezika NATO-a. što se tiče Bosne i Hercegovine i Kosova, oni su važni Zapadu kao vojno-politički poligoni za NATO, a ne kao punopravni članovi EU. Kako smatraju mnogi u rukovodstvu EU, odlučivši da primi u svoje redove Hrvatsku, pa i to od jula 2013. godine, Brisel može da uzme predah u proširenju i da se koncentriše na rešavanje aktualnijih finansijskih problema.
Sada preporuke koje je objavio komesar EU za pitanja proširenja Štefan File treba da budu jednoglasno odobrene od strane svih zemalja članica EU. A to znači, evropska licitacija se nastavlja.
Izvor: Golos Rossii
.jpg)
