Izvor: Politika, 31.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza zapadnog modela
Najakutniji izazov predstavljaće kriza uzrokovana nesposobnošću SAD i EU da reše finansijsku i ekonomsku krizu – Tenzija na Bliskom istoku biće propraćena rastom sektaškog sukoba sunita i šiita
Amerika i EU bili su decenijama globalni centri odlučivanja. Imali su iskustvo u rešavanju međunarodnih problema i spremnost da dejstvuju. No, kako prestaju da budu uspešan model, svet primere za ugled traži >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na drugim stranama.
Najakutniji izazov 2013. predstavljaće kriza uzrokovana nesposobnošću SAD i EU da reše finansijsku i ekonomsku krizu. Nijedno drugo spoljnopolitičko pitanje neće biti toliko važno. Problemi jesu ekonomski, ali slabosti su političke. Neuspeh će rezultirati slabljenjem pozicije Zapada i daljim jačanjem formacije poznate kao BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika).
SAD: Amerika je suočena sa trenutnim izazovom da ne padne niz „fiskalni greben” – kombinaciju predviđenih povećanja poreza i smanjenja troškova osmišljenu da bude toliko bolna da bi trebalo da natera Kongres da prihvati paket smanjenja troškova, povećanja prihoda i raznih reformi. Za sada kompromisa nema.
Ukoliko se dve američke stranke dogovore, otvoriće se put izlaska iz krize koja traje 18 meseci, aktiviraće se investicije privatnog sektora, omogućiti ekonomski oporavak i ojačati statura SAD u svetu. Kompromis bi razrešio trenutnu opasnu polarizaciju.
EVROPSKA UNIJA: Ekonomske nedaće EU mnogo su ozbiljnije nego u SAD, i pokazuje se koliko je teško obezbediti neophodnu političku volju bez obzira na sve opasnosti koje prete evru. Pokazuje se da se neke mere prihvaćene danas pokazuju neodgovarajućim koliko sutra.
Pred EU, najvećim privrednim blokom sveta, izazov je uspostavljanje ekonomske discipline i zajedničke političke volje. Neki napredak je ostvaren: vlade članica postigle su dogovor da treba učiniti sve da bi se spasao evro. Problem je što nisu ubedile tržišta koja zaziru od podele zone evra na dva dela. Predstoje bolne strukturalne reforme, ali preti da se kriza evra od akutnog zapaljenja 2012. pretvori u hroničnu bolest 2013. Dok su prvi znaci optimizma mogući eventualno tek posle prve polovine 2014, EU će rešenja za svoje finansijske i strukturne probleme nastaviti da traži na način koji će jačati Nemačku, čuvati Francusku, a Britaniju sve više udaljavati. Činjenica da ekonomska kriza neće popustiti nagoveštava rast socijalnih tenzija, posebno u Grčkoj, Španiji, Portugaliji i Italiji, što će se direktno odraziti na stabilnost ovih vlada. Izbori u Italiji već su zakazani. Ključni strateški spor između Pariza i Berlina biće produžen očekivanom pobedom demohrišćana Angele Merkel na narednim izborima.
RUSIJA: Predviđanja Zapada da će ulični protesti u Moskvi krajem 2011. dobiti dimenzije šireg političkog i socijalnog protesta pokazale su se kao revolucija rastućih očekivanja jer je Vladimir Putin već koji mesec kasnije ubedljivo izabran za predsednika. Putin je od tada pokazao da neće tolerisati otpor: one koji ga ne podržavaju nazvao je nepatriotskim „dekadentima”, a nevladine organizacije koje dobijaju pomoć iz inostranstva proglasio „stranim agentima”. Moskva se, poput Vašingtona, više okreće Aziji, posebno bivšim sovjetskim republikama, pa ovo područje postaje teren novih rivaliteta. Ipak, Moskvi će širenje Evroazijske unije biti jedan od glavnih prioriteta. Uprkos diplomatskim tenzijama i neuspehu dosadašnjeg projekta „resetovanja”, Rusija i Amerika će nastojati da traže novu, manje konfliktnu formulu odnosa kako bi pronašle oblike saradnje oko sopstvenih raketnih sistema koje planiraju da izgrade.
BLISKI ISTOK: Ovaj region dominiraće globalnim zbivanjima i 2013. Od Maroka do Irana, područje na ovaj ili onaj način trpi posledice „arapskog proleća”. Islamisti, umereni i radikalniji, izašli su iz pozicije opozicije i useljavaju se u vlast. Verski pokreti pretvorili su se u političke partije, dok sekularne i liberalne snage pokušavaju da sačuvaju status uticaja u zemljama u kojima su decenijama bile uticajne.
Istovremeno, iako mahom izazvano socijalnim, ekonomskim i političkim nezadovoljstvom, „arapsko proleće” izbacuje u sve oštrijoj formi na površinu sektaški sukob sunita i šiita, koji tinja od 7. veka, preteći da prekrije sve druge aspekte opšteg revolta onoga što se zove arapska ulica. Taj sukob, koji su despoti regiona uspešno držali pod površinom, potresa široko područje od Iraka preko Sirije do Libana, od Bahreina do Jemena i Saudijske Arabije.
„Arapsko proleće” mnoge je olako navelo na zaključak da će revolucije Bliskog istoka brzo voditi uspostavljanju demokratskih promena – po zapadnim uzorima. No, za razliku od instant promena koje je po Istočnoj Evropi izazvao pad komunizma i raspad SSSR-a, procesi otvoreni „arapskim prolećem” će trajati i predstavljati dugoročni izazov spoljnom svetu.
IZRAELSKO-PALESTINSKI spor pokazuje da je opšteprihvaćeno rešenje po formuli dve države faktički mrtvo slovo na papiru, pre svega zbog agresivne politike izraelske vlade i prkosnog nastavljanja gradnje jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama. Takav odbojan stav dodatno je ojačan strahom Izraela od „arapskog proleća” i ulaska islamista u vlast država poput Egipta. Moguće je da će Vašington još jednom pokušati, ali nedavni događaji u Gazi ukazuju da bi on lako mogao da digne ruke prepuštajući rešavanje sukoba Evropljanima.
INDIJSKI POTKONTINENT: Najavljeno povlačenje Amerikanaca iz Avganistana do kraja 2014. preti da otvori novu veliku igru na Potkontinentu čiji su akteri dve nuklearne sile, Indija i Pakistan, ali i Iran i države centralne Azije čiji uticaj raste bez obzira na to što izgleda da se radi o sistemima zakovanim u postsovjetskoj autoritarnosti. Ipak, dobre vesti sa potkontinenta jesu da se očekuju prvi izbori u Pakistanu kojima će se okončati jedan period civilne vlasti i da je znatno popustila tenzija sa Indijom.
KLIMA: Uragani poput „Sendi”, neobičnog hibrida zimske oluje i tropskog ciklona, još je jedno podsećanje koliko problem klimatskih promena postaje akutan a koliko ga najveće zemlje ignorišu. No, sve veći broj žrtava i štete koje se mere desetinama milijardi dolara možda će razmrdati svest država poput SAD, Kine ili Rusije. Što se duže čeka, cena će biti sve skuplja.
Boško Jakšić
objavljeno: 31.12.2012.
