Izvor: Blic, 01.Jan.2012, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza trese evro
Evro, valuta koju u 17 zemalja Evropske unije deli više od 300 miliona građana, 1. januara obeležava desetogodišnjicu postojanja. U zemljama evrozone je, tokom decenije od uvođenja zajedničke valute, bilo malo onih koji se bar u nekom trenutku nisu žalili da je ona podigla cene u svakom segmentu njihovog života.
Sada, kad dugotrajna dužnička kriza preti da gurne čak i najbogatije članice evrozone u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << duboku recesiju ili čak u depresiju, znatno je više onih koji, potajno ili otvoreno, zagovaraju povratak marke, franka ili lire, navela je francuska agencija AFP.
Euforija koja je pre 10 godina pratila rođenje druge po značaju valute na svetu sada za mnoge izgleda pomalo preterana. Kreatori politike, bankari i finansijski stručnjaci insistiraju na tome da je evro doneo samo preimućstva. Evropska komisija je na svom veb sajtu objavila da je zajednička valuta "povećala transparentnost cena, eliminisala troškove pri zameni valuta, podmazala točkove ekonomije evrozone, olakšala međunarodnu trgovinu i omogućila Evropskoj uniji veću ulogu u svetu”.
Uprkos jasnim preimućstvima za turiste, "potrošači nikada nisu zaista toplo prihvatili evro. Oni se nikada nisu oslobodili utiska da je on doveo do porasta cena”, ukazao je ekonomista u briselskoj firmi "Brugel” Andre Sapir.
Zvanične statistike, naravno, pružaju drugačiju sliku. Po njima je ECB uspela da zadrži nisku inflaciju u evrozoni na nivou od prosečno dva odsto godišnje od 1999.
Korpa robe i usluga koju prati statistika pri izračunavanju troškova života ne poklapa se, međutim, uvek sa utiskom potrošača kad je reč o rastu cena i otuda i raskorak između stopa inflacije koju "opažaju” potrošači i njenih "zvaničnih” nivoa.
Svest ljudi o evropskom identitetu takođe je poljuljana zbog dužničke krize i beskrajnih političkih razmirica u dosadašnjim naporima za iznalaženje rešenja za tu krizu.
Evrozona se na samitu u decembru dogovorila o strožoj fiskalnoj disciplini u okviru osnovnih sporazuma EU, ali i dalje ostaje van puta ka federalizmu. Niko u zoni evra trenutno ozbiljno ne razmišlja o vraćanju starih nacionalnih valuta, bez obzira na to što je nostalgija, kako se stiče utisak, sve veća, naročito u Nemačkoj čiji su stanovnici veoma ponosni na svoju snažnu marku.
Kolaps evra bi predstavljao katastrofu za evropske banke jer bi doveo do oštre deprecijacije valuta u južnoj Evropi, čije se ogromne količine duga nalaze u vlasništvu banaka. Nemačka bi takođe bila pogođena jer bi njena valuta znatno ojačala, što bi ugušilo tražnju njenih izvoznih proizvoda i time ugasilo mnoga radna mesta.
Za sada, međutim, ništa od toga nije verovatno da će se desiti, ukazao je predsednik Bundesbanke Jens Vajdman.
ISTORIJAT EVRA
Evro je u stvari star 13 godina, s obzirom na to da je kao zvanična jedinica transakcije na finansijskim tržištima 11 članica Evropske unije uveden 1999.
Ta virtuelna valuta je, međutim, tek od 1. januara 2002. postala fizička realnost za Evropljane jer su tada puštene u opticaj novčanice i kovani novac u 12 članica EU
U evrozoni su do sredine 2011. u opticaju bile 14,2 milijarde novčanica i 95,6 milijardi novčića u ukupnoj vrednosti od 870 milijardi evra
Od tada, zona evra proširena je na 17 članica sa 332 miliona stanovnika
Povezane vesti: Evro na 15-mesečnom minimumu prema dolaru Svetske berze u padu zbog zabrinutosti oko Evrope Evro oslabio na gotovo jednogodišnji minimum Lagardova: MMF će sniziti prognozu svetskog rasta u 2012. Junker: Dogovoreno 150 milijardi evra za fond MMF
