Izvor: RTS, 09.Nov.2011, 07:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza evrozone i Srbija
Zbog krize u evrozoni, nema razloga za optimizam, poručuju ekonomisti. U Srbiji padaju proizvodnja i izvoz. Stručnjaci navode da je ovo trentuak kada je najvažnije da se reaguje na dešavanja u EU, posebno u Italiji.
Od početka godine, naše firme su od izvoza u Italiju zaradile 700 miliona evra. To je samo jedan od razloga zbog čega treba pažljivo pratiti kako se sa krizom bore u evrozoni.
"Imajući u vidu da je Italija jedno od ključnih izvoznih tržišta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije, najvljene mere štednje u Italiji kao odgovor na eventualnu krizu suverenog duga, svakako da imaju efekat na nivo plasirane robe iz Srbije ka Italiji", kaže Aleksandar Vlahović iz Ekonomskog instituta.
Za sada nema naznaka da bi kriza mogla da ugrozi proizvodnju novog fijatovog vozila u Kragujevcu.
Ipak, loše vesti iz "Ju-es Stila" o mogućem zatvaranju druge visoke peći, uvod su u loše prognoze - ove jeseni pad su zabeležili i industrija i izvoz i uvoz.
Urednik časopisa MAT Vladimir Vučković kaže da je kriza u evrozoni i svetu kriva za loše rezultate industrije i samim tim i izvoza, jer je Srbija, kako kaže, mala i otvorena privreda i oslanja se na inostranu tražnju.
"Ono gde je veća naša odgovornost to je fiskalni sektor gde smo zavisni od priliva kapitala i ukoliko taj kapital presuši na međunarodnom tržištu otvoriće s rupe u našim javnim finansijama", kaže Vučković.
Spasavajući sebe, moguće je da zemlje evrozone zavrnu slavine, kako u investicijama, tako i u kreditima, a to znači manje zajmova privredi i građanima i manje radnih mesta.
"Sve priče u predizbornoj kampanji da će neko vrlo brzo da poveća standard i proizvodnju su priče za malu decu", kaže Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta MAT-a.
Dobra vest je da će privreda, ipak, rasti, i to dva procenta, tj. više nego prošle godine, ali manje nego što je planirano. I ove prognoze treba uzeti sa rezervom - pod uslovom da ne dođe do novih problema u evrozoni.
