Izvor: Politika, 20.Jan.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza centralizuje Evropu
Predlog nove fiskalne povelje zaoštrava odnose unutar „briselske familije”
U godini kada članice evrozone treba da vrate preko 700 milijardi evra pristižućih dugova, Brisel užurbano skicira novu zajednicu budžetski disciplinovanih država koje bi od 1. januara 2013. trebalo uspešno da se bore sa budućim finansijskim teškoćama.
Najnovija verzija predloga nove fiskalne povelje evrozone, koja će biti tema sastanka ministara finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU 23. januara i samita evropskih lidera 30. januara, dospela je juče u javnost. Po ovoj verziji, samo države koje potpišu i revnosno sprovedu novu povelju mogu ubuduće da računaju na finansijsku pomoć ostalih evropskih partnera. Ko pristupi, ima rok od godinu dana da u ustav (ili „slične zakone”) ugradi odredbe o dozvoljenom nivou duga, budžetskog i strukturnog deficita – budžetski deficit ispod tri odsto, dug ispod 60 odsto BDP-a, a strukturni deficit 0,5 manji od BDP-a.
Ko međutim prekorači taj „plafon”, automatski bi se suočio sa „korektivnim” (novčanim) kaznama koje će razrezivati Evropski sud pravde. Prikupljena globa od budžetski nedisciplinovanih članica slivala bi se od 1. marta 2013. godine u kasu Evropskog mehanizma za stabilizaciju.
Probijanje novog strukturnog deficita (0,5 odsto od BDP-a) bilo bi dozvoljeno samo u slučaju teških elementarnih katastrofa i sličnih vanrednih situacija.
U međuvremenu, Evropska komisija svela bi se na izvestioca o budžetskom ponašanju članstva, dok bi predsednik Evropskog parlamenta „mogao biti pozvan na redovne sednice novog budžetskog evrosaveza da iznese mišljenje”.
One evrodržave i članice EU koje ne potpišu novu fiskalnu povelju, prema novom predlogu, „trebalo bi informisati o specifičnim temama koje se tiču primene fiskalne povelje”. Povelja bi, ako ovaj predlog bude usvojen, trebalo da stupi na snagu 1. januara 2013. godine pod uslovom da je potpiše najmanje 12 članica evrozone.
Ovaj predlog predstavlja krunski pokušaj Brisela da povrati poverenje međunarodnih investitora u sposobnost EU i evrozone da obuzdaju dužničku krizu, koja, kako smatraju u MMF-u, može da ima „katastrofalne posledice po svetsku privredu”.
Ovaj predlog već je naišao na oštre kritike, kako unutar evrozone tako i u širem članstvu EU. Predsedavajući EU, Danska, već je kritikovala paušalni pristup obračunu „strukturnog deficita” koji je predložila Evropska komisija. Poljska je oštro kritikovala političku pozadinu predloga nove povelje.
„Evropa ne treba da se razvrsta u dva kluba: evrozonu i ostale. Nemačka i Francuska ne mogu imati trajni politički monopol na reforme u EU”, upozorio je poljski premijer Donald Tusk.
„Poljska će potpisati novi fiskalni sporazum samo ako proceni da je taj dokument u interesu jačanja EU”, dodao je poljski ministar za evropske poslove Mikolaj Dovgijelevič.
Ukoliko vlada u Dablinu pokuša da potpiše novu evropsku fiskalnu povelju, bez narodnog referenduma o članstvu u EU, opozicija će tužiti irski kabinet Evropskom sudu, najavila je stranka Šin Fej.
Izvršni direktor MMF-a Kristin Lagard juče je ponovila upozorenje da, u atmosferi rastuće globalne ekonomske neizvesnosti, insistiranje na budžetskoj disciplini ne povlači automatski i preko potreban privredni rast.
T. V.
objavljeno: 21.01.2012.
