Izvor: Danas, 08.Dec.2014, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krađa sećanja
IIako je ova godina u znaku 100 godina od početka Prvog svetskog rata, nekako se sve priče, uključujući i raspodelu snaga između velikih sila u svetu, i danas vrte oko Drugog svetskog rata i njegovih posledica. Jedna od takvih je i da nijedna članica EU nije podržala ruski predlog Rezolucije protiv veličanja nacizma u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, dok je Srbija jedina u regionu koja je glasala za nju. Pomenutom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << rezolucijom se izražava zabrinutost zbog uspona ekstremističkih pokreta i političkih partija koje propagiraju rasizam i ksenofobiju i koje se bave širenjem ideologije fašizma i rasne nadmoći. Brisel je ovu rezoluciju shvatio kao "pokušaj zloupotrebe borbe protiv neonacizma u kontekstu krize u Ukrajini". Dobro, to su političke igre između velikih sila koje izgleda nikad i nisu završile hladnoratovske podele i zaboravile ulogu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza u borbi za premoć u Evropi i Rusije koja nije još uspela da oprosti Zapadu ulogu u razbijanju SSSR-a.
Ipak, osim ovih standardnih geopolitičkih prepucavanja između Istoka i Zapada, pažnju mi je privukao neobičan fenomen. Učestale krađe predmeta koji imaju veze sa Holokaustom. Nepoznati lopovi ukrali su osam pari cipela koji su pripadali jevrejskim žrtvama Holokausta iz nekadašnjeg koncentracionog logora Majdanek u Poljskoj. Radnik u muzeju je otkrio krađu jer je žičana mreža na kojoj je bilo izloženo više od 56.000 pari cipela bila iskidana. I prošle godine je iz istog muzeja ukradena kapa jevrejskog zarobljenika, ali ju je FBI pronašao nakon što je lopov pokušao da je proda preko interneta. Lopovi su 1989. godine iz krematorijuma ukrali pepeo jednog od zarobljenika. Skoro istovremeno nemački učitelj osuđen je na šest meseci zatvora uslovno i novčanu kaznu od 2.000 evra, jer je ovog leta krao sitne predmete iz logora Aušvic - viljušku, polovinu starih makaza, dva parčeta keramike, verovatno od šolje i parčiće polomljenih flaša iz vremena Drugog svetskog rata. U tom logoru, koji su nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj, ubijeno je najmanje 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja. Ukraden je i natpis "Rad oslobađa" na ulazu u nekadašnji nacistički koncentracioni logor Dahau u Nemačkoj. Iz logora Aušvic u decembru 2009. ukraden je isti natpis.
Ovaj fenomen je svakako zabrinjavajući, jer pokazuje sve veći manjak poštovanja za žrtve Holokausta u Evropi. Da je drugačije, Evropa se ne bi silovito kretala ka ekstremnoj, radikalnoj desnici. Dovoljno je pogledati ko je sve na ili blizu vlasti u evropskim zemljama koje su bile pogođene fašističkim zločinima tokom Drugog svetskog rata. Uostalom, pogledajte Evropski parlament u kojem je treća po snazi radikalna desnica.
Kada sam pre tačno godinu dana razgovarao sa čuvenim lovcem na naciste Efraimom Zurofom, rekao mi je nešto što ne mogu da zaboravim: "U istočnoj Evropi se istorija Drugog svetskog rata prepravlja i ponovo piše. Ne kažu da se Holokaust nije desio, ali kažu da oni to nisu učinili. Drugim rečima, Litvanci, Letonci, Estonci, Ukrajinci kriju svoj deo učešća u zločinu", rekao je Zurof i dodao da je globalizacija uslovila strah od gubitka nacionalnog identiteta, pa se nacije koje se suočavaju sa tim izazovima često vraćaju svojim korenima, "a u korenu svega je nacionalizam". Baš u tom pravcu ide današnja Evropa. Umesto da se ujedinjuje i sarađuje, političke elite pojedinih zemalja i njeni lideri guraju Evropu ka novom haosu, potencirajući nacionalna osećanja i nacionalni identitet izgubljen u komunizmu ili potisnut u kapitalizmu.
To dovodi do sada već "tradicionalne" mržnje prema Romima i Jevrejima (ma koliko to bilo suludo). Skoro da nema države u Evropi u kojoj nema nasilja nad Romima. Što će opet, mada ne volim ovo što ću napisati, dovesti do novog kruga nasilja prema svima koji se prezivaju ili zovu drugačije, odnosno "kako ne treba". A to je već sasvim dovoljno glasno zvono za uzbunu.
Autor je urednik dodatka Pravo
