Izvor: Glas javnosti, 20.Sep.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo nije uslov za EU
BEOGRAD - Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izjavila je da priznanje nezavisnosti Kosova nije formalni uslov za članstvo Srbije u EU.
"U EU ne postoji konsensus o tome da li Kosovo jeste država, ali postoji čvrst konsensus o tome da ceo region treba da bude uključen u proces integracija“, kaže ona.
"Ukoliko Srbija bude vodila računa samo o onome o čemu u EU nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << konsensusa, a ne i o onome o čemu ima, teško će se donositi odluke u vezi sa napretkom naše zemlje ka EU“, smatra Delevićeva.
"Bolje je, kao što nam je to pokazalo usvajanje zajedničke rezolucije u Generalnoj skupštini UN, biti katalizator postizanja jedinstva unutar EU, nego stalni kamen spoticanja među članicama", ocenila je Delevićeva.
Govoreći o kandidaturi za članstvo Srbije u EU, Delević je kazala da je klima o tom pitanju poboljšana u Savetu ministara EU, ali da će sam proces od momenta kada Savet od Evropske komisiji zatraži mišljenje o kandidaturi, trajati najmanje šest do devet meseci.
Savet ministara zaseda krajem oktobra, što znači da se mišljenje Komisije u najboljem slučaju može očekivati u maju.
Delevićeva je objasnila da će Komisija, nakon što Savet ministara bude zatražio od nje mišljenje o kandidaturi Srbije, proslediti Upitnik Beogradu, koji bi trebalo da joj pomogne da oceni ostvareni nivo reformi i administrativne kapacitete sa stanovišta predstojećih pregovora o članstvu.
Prema njenim rečim,a Srbija se za taj korak već pripremala, koristeći upitnike poslate Crnoj Gori i Albaniji.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije odgovorila je odrečno na pitanje da li je Brisel olabavio stav o hapšenju i izručenju Ratka Mladića Haškom tribunalu, kao uslovu za nastavak proces evropskih integracija.
"Ne mislim da je olabavljen stav EU prema neophodnosti hapšenja, ali mislim da je postignuta saglasnost među zemljama članicama o tome da je mera napretka u ispunjavanju obaveza izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca. Takva saglasnost znači da nema velikih rasprava o ovom pitanju, ali ne i da se od neophodnosti hapšenja odustalo", istakla je ona.
Govoreći o godišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evropske integracije, koji će Evropska komisija objaviti u novembru, Delevićeva je izrazila sumnju da će on biti kao prošlogodišnji, koji je bio "izuzetno dobar".
"Sigurna sam da ćemo imati dosta 'pluseva' u regionalnoj saradnji, primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i u zakonodavnom procesu. Na negativnoj strani, Izveštaj će svakako ukazati na činjenicu da smo spori u formiranju zakonom predviđenih regulatornih tela, poput Komisije za zaštitu prava ponuđača ili Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, što predstavlja primenu ranije usvojenih zakona o javnim nabavkama i zaštiti konkurencije“, kazala je ona.
Dodala je da će Komisija podsetiti i na pitanje vlasništva poslanika nad mandatima, finansiranja političkih partija i povraćaja imovine, što su bile primedbe i u prethodnim izveštajima o napretku.
АЛИ КОНФЕДЕРАЦИЈСКА РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА И РЕШЕЊЕ РОМСКОГ ПИТАЊА ЈЕСТЕ!?
Према недавном писању Пјотра Искендерова, вишег научног сарадника на Руској Академији Наука, Српске власти су већ поодавно заузеле проактивни став по горњем питању, и у том погледу ЕУ је веома задовољна са Српском сарадњом.
Наиме ради се о томе да је на нивоу Брисел-Београд "ромско" питање уврштено у планове за регионализацију Србије, и по томе би у оквиру Нишке регије роми били "скућени" на подручју Поморавља и дела Шумадије, што би им истовремено дало неку врсту политичке аутономије и решења властитог "националног питања"- да не спомињемо да би спасило ЕУ чланице будућих компромитујућих снимака масовних депортација рома из најкултурнијих европских престоница, у стилу који неодољиво подсећа на масовне депортације Јевреја, у претходној Европској унији, боље познатој широј јавности као Трећи Рајх.
ЕУ је посебно задовољна што би тим потезом био задат ударац "болесном" Српском национализму, тако што би се у блиској будућности Срби практично у свим пројектованим регијама свели на статус националне мањине, и самим тим решавање Српског националног питања би постало бесмислено.
Ми као грађани Србије, још увек инфицирани својим "болесним малосрпским" национализмом, би на тај начин били "излечени", и могли би сву своју енергију да усредсредимо на што бољи допринос изграђивању још веће и богатије ЕУ.
Ми смо историјски доказали себе као народ, који је увек био спреман да се жртвује за друге, па чак и не баш пријатељске народе, а све зарад братства и јединства, и "општег" бољитка.
Београд би онда био Поносан на Нас, и у нашу славу би редовно организовао Параде Поноса- А Брисел би нас из све снаге "тапшао у потиљак".
Живот би за све нас постао много једноставнији, ЕУ би нас ставила под интернационалну заштиту у оквиру Региона, и сместила у специјалне резервате, где не би морали ништа да радимо. Свуда би нам отворили Мек, Бург и друге "доналдсе", тако да би и ми сами постали већи него икад, и као такви- не баш покретни,- Онда и да хоћемо не би могли више никада да нападнемо нашу "браћу по јевропејству".
Пошто би у тој земљи региона постали национална мањина, онда не би више било потребе да се оптерећујемо нашом предугачком историјом и пребогатим културним задужбинама, нити да учимо и памтимо наше застарело и компликовано ћирилићно писмо- Већ би прихватили кратку, али садржајну културу наших "сусједа", и њихове језике, који толико личе на наш, да то мора да доказује да је наш језик настао од њиховог, па чак иако они као народ, можда нису ни постојали пре наших, тако "примитивних предака".
Да би што боље служили и доприносили у тој пресрећној заједници, као и да не би много "штрчали", ми би се одрекли и своје вере, и постали атеисти, те би на тај начин постали, иако недефинисана нација и "резерватска национална мањина", демократска балканска авангарда, којом би Брисел био јако поносан.
У знак захвалности ЕУ, што је наш живот учинила тако једноставним, ми би самоиницијативно, у име наше безначајне националне мањине, и у име: ромске, албанске, бољшевичке и других националних већина- Свих наших срећних конфедерацијских региона, организовали штафету "последњих Српских мазохиканаца", посебно стилизовану у облику "клонулог фалуса" (симбола нашег поклекнулог национализма- кога се стидимо).
Та штафета би била посвећена једном од највећих доброчинитеља нашој "малосрпској" националној мањини- Назочном Гњиди Вестервилу, немачком министру и његовој истосполној супрузи Михајлу, чиме би истовремено одали признање и дивљење њиховој авангардној вези.
Та веза би и нама "резерватским Србима" послужила као пример и идеал коме би тежили, у будућим истосполним брачним заједницима. Наравно, ми би у почетку тихо и без велике помпе прихватили ту високоцивилизацијску тековину наше вољене ЕУ, јер наша напаћена национална мањина још није ментално спремна за масовне прихватање свих високоцивилизацијских норми ЕУ.
Али када Јој се предоче све предности тог светог чина, посебно смањење пренасељености у резерватима, а и омогућавање нашим индивидуалним пољопривредним произвођачима да реше своје мрачне и брачне муке у једнополним сеоским заједницама-
Онда верујем да би наша авангардна национална мањина прихватила те нове јевропејске високоцивилизацијске вредности, чијих суштинских вредности у овом тренутку, можда Сви Ми нисмо ни свесни-
Али "освестићемо" се, кад тад- Само да не буде касно!!!
http://www.glas-javnosti.rs/comment/reply/109523
Uto, 21/09/2010 - 12:16 — Sigi Singidunum
ОДА РОМСКОЈ ДРЖАВИ
Према недавном писању Пјотра Искендерова, вишег научног сарадника на Руској Академији Наука, Српске власти су већ поодавно заузеле проактивни став по горњем питању, и у том погледу ЕУ је веома задовољна са Српском сарадњом.
Наиме ради се о томе да је на нивоу Брисел-Београд "ромско" питање уврштено у планове за регионализацију Србије, и по томе би у оквиру Нишке регије роми били "скућени" на подручју Поморавља и дела Шумадије, што би им истовремено дало неку врсту политичке аутономије и решења властитог "националног питања"- да не спомињемо да би спасило ЕУ чланице будућих компромитујућих снимака масовних депортација рома из најкултурнијих европских престоница, у стилу који неодољиво подсећа на масовне депортације Јевреја, у претходној Европској унији, боље познатој широј јавности као Трећи Рајх.
ЕУ је посебно задовољна што би тим потезом био задат ударац "болесном" Српском национализму, тако што би се у блиској будућности Срби практично у свим пројектованим регијама свели на статус националне мањине, и самим тим решавање Српског националног питања би постало бесмислено.
Ми као грађани Србије, још увек инфицирани својим "болесним малосрпским" национализмом, би на тај начин били "излечени", и могли би сву своју енергију да усредсредимо на што бољи допринос изграђивању још веће и богатије ЕУ.
Ми смо историјски доказали себе као народ, који је увек био спреман да се жртвује за друге, па чак и не баш пријатељске народе, а све зарад братства и јединства, и "општег" бољитка.
Београд би онда био Поносан на Нас, и у нашу славу би редовно организовао Параде Поноса- А Брисел би нас из све снаге "тапшао у потиљак".
Живот би за све нас постао много једноставнији, ЕУ би нас ставила под интернационалну заштиту у оквиру Региона, и сместила у специјалне резервате, где не би морали ништа да радимо. Свуда би нам отворили Мек, Бург и друге "доналдсе", тако да би и ми сами постали већи него икад, и као такви- не баш покретни,- Онда и да хоћемо не би могли више никада да нападнемо нашу "браћу по јевропејству".
Пошто би у тој земљи региона постали национална мањина, онда не би више било потребе да се оптерећујемо нашом предугачком историјом и пребогатим културним задужбинама, нити да учимо и памтимо наше застарело и компликовано ћирилићно писмо- Већ би прихватили кратку, али садржајну културу наших "сусједа", и њихове језике, који толико личе на наш, да то мора да доказује да је наш језик настао од њиховог, па чак иако они као народ, можда нису ни постојали пре наших, тако "примитивних предака".
Да би што боље служили и доприносили у тој пресрећној заједници, као и да не би много "штрчали", ми би се одрекли и своје вере, и постали атеисти, те би на тај начин постали, иако недефинисана нација и "резерватска национална мањина", демократска балканска авангарда, којом би Брисел био јако поносан.
У знак захвалности ЕУ, што је наш живот учинила тако једноставним, ми би самоиницијативно, у име наше безначајне националне мањине, и у име: ромске, албанске, бољшевичке и других националних већина-
Свих наших срећних конфедерацијских региона, организовали штафету "последњих Српских мазохиканаца", посебно стилизовану у облику "клонулог фалуса" (симбола нашег поклекнулог национализма- кога се стидимо).
Та штафета би била посвећена једном од највећих доброчинитеља нашој "малосрпској" националној мањини- Назочном Гњиди Вестервилу, немачком министру и његовој истосполној супрузи Михајлу, чиме би истовремено одали признање и дивљење њиховој авангардној вези.
Та веза би и нама "резерватским Србима" послужила као пример и идеал коме би тежили, у будућим истосполним брачним заједницима. Наравно, ми би у почетку тихо и без велике помпе прихватили ту високоцивилизацијску тековину наше вољене ЕУ, јер наша напаћена национална мањина још није ментално спремна за масовне прихватање свих високоцивилизацијских норми ЕУ.
Али када Јој се предоче све предности тог светог чина, посебно смањење пренасељености у резерватима, а и омогућавање нашим индивидуалним пољопривредним произвођачима да реше своје мрачне и брачне муке у једнополним сеоским заједницама-
Онда верујем да би наша авангардна национална мањина прихватила те нове јевропејске високоцивилизацијске вредности, чијих суштинских вредности у овом тренутку, можда Сви Ми нисмо ни свесни-
Али "освестићемо" се, кад тад- Само да не буде касно!!!
.jpg)
