Izvor: Politika, 23.Jun.2011, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo (ni)je uslov za EU
Srbija zna da pitanje Kosova mora da reši pre ulaska u Evropsku uniju, ali i to da rešenje nikako ne može da bude priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti, kaže Božidar Đelić
Priznanje nezavisnosti Kosova nije uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, a to što pričaju nemački parlamentarci nije zvaničan stav Nemačke, jednoglasno tvrde srpski zvaničnici. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić takav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uslov nije, kako tvrdi, čuo ni od evropskog komesara za proširenje Štefana Filea sa kojim se juče sastao u Briselu.
File je na pitanje novinara kako tumači izjave poslanika vladajućih stranaka u nemačkom parlamentu da će Srbija pre ulaska u članstvo EU faktički morati da prizna nezavisnost Kosova naglasio da nijedna od država Evropske unije „nije voljna da prihvati bilo koju novu državu kao članicu koja bi imala neko otvoreno pitanje kad je reč o regionu ili susedima”. On je dodao da je proširivanje EU na nove članice „proces koji je zajednički jasno utvrđeni tehnički postupak i takođe političko rukovođenje tim procesom, jer na kraju tog procesa su dvadeset sedam zemalja članica EU koje donose odluku jednoglasno”.
U ovim Fileovim rečima Jeremić očigledno nije čuo ništa što dovodi u vezu priznanje Kosova i članstvo Srbije u EU i uz to je podvukao: „Kad je reč o priznavanju Kosova od strane Srbije danas, sutra ili kroz tri meseca, godine ili veka odsad, moj stav je isti”.
Poslanici Hrišćansko-demokratske unije Angele Merkel u neformalnom razgovoru sa novinarima i urednicima beogradskih medija pre dva dana istakli su da početak pregovora o prijemu Srbije u EU neće biti ugrožen zahtevom za priznanje Kosova, ali da „na kraju pregovora o priključenju faktičko priznanje Kosova mora biti na stolu, a ako to izostane, nemački parlament neće podržati članstvo Srbije u EU”. Kasnije istog dana nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas malo je ublažio reči svojih parlamentaraca navodeći da u EU ne insistiraju na tome da Beograd prizna nezavisnost Kosova, već da se pronađe rešenje za život običnih ljudi.On je naglasio da EU ne može da ima interes da ponovo primi jednu zemlju koja ima nerešene teritorijalne probleme.
A zamenik nemačkog ministra odbrane Kristijan Šmit juče je u Beogradu rekao da je po međunarodnom pravu poželjno priznavanje granica susednih zemalja ali da to nije uslov za ulazak u EU. „Dalji koraci ne zavise od toga šta će biti za 10-15 godina. Sada se bavimo konkretnim stvarima”, rekao je Šmit novinarima.
„Nemačka u zvaničnim razgovorima ni na koji način ne traži da Srbija prizna Kosovo”, tvrdi potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. On je juče, kako prenosi Fonet, istakao da Srbija zna da pitanje Kosova mora da reši pre ulaska u Evropsku uniju, ali da to rešenje nikako ne može da bude priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti.
Đelić je, povodom ocene poslanika nemačkog Bundestaga da će Srbija na kraju pregovora o pridruživanju EU morati da prizna Kosovo, kazao da je reč o „navodnim izjavama iz nekih neformalnih diskusija”. „U zvaničnim diskusijama koje sam imao sa tom delegacijom slični stavovi uopšte nisu pomenuti. Zvanična pozicija Nemačke je da oni priželjkuju rešenje za pitanje Kosova”, rekao je Đelić novinarima.
Navodeći da stav dela nemačkih poslanika nužno ne znači i stav nemačke države, bivši ambasador u Nemačkoj Ognjen Pribićević je za B 92 rekao da je često dok je službovao u Nemačkoj imao prilike da čuje slične stavove, ali da pravu težinu imaju reči zvaničnog predstavnika Nemačke, što je u ovom slučaju ambasador Mas.
„Izjava Masa u određenom smislu ublažava izjavu poslanika, između njegove izjave i izjava poslanika, diplomatski govoreći, postoji prostor da se nađe neko malo rešenje. To su nijanse, ali u diplomatiji nijanse su sve”, kaže Pribićević.
Šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu s Prištinom Borislav Stefanović, takođe, tvrdi da od Srbije niko ne traži da prizna Kosovo ako želi da postane članica EU i takve zahteve je ocenio kao pojedinačna tumačenja. On je za Tanjug rekao da Srbija nikada neće priznati Kosovo „jer jednostavno ne postoji način da se Srbija na to natera”.
B. B. – G. N.
-----------------------------------------------------------------------------------------
ANKETA: Da li Nemačka traži da priznamo Kosovo
Dijagnoza ili pritisak na SrbijuIzjave nemačkih poslanika o neophodnosti da Srbija prizna Kosovo pre nego što postane članica EU predstavnici vladajućih i opozicionih stranaka, očekivano, tumače potpuno različito. Dok u strankama koalicije na vlasti ističu da je reč o pojedinačnim stavovima, u opoziciji, od Srpske radikalne stranke do Liberalno-demokratske partije, nemaju dilemu da je reč o stvarnom uslovu koji će Srbija morati da ispuni.
Ivica Dačić (SPS): Srbiju na evropskom putu niko ne uslovljava time da mora da prizna nezavisnost Kosova. To nije zvaničan stav nemačke politike.
Takvi stavovi čuju se u jednom delu političke javnosti država članica EU, koje su priznale nezavisnost Kosova, i takav stav može da se nastavi u narednim godinama kada god je potrebno izvršiti pritisak na Srbiju. Nema konačnog rešenja kosovskog problema bez saglasnosti Srbije i drugih faktora u regionu. Da nije tako ne bi nas pritiskali da priznamo Kosovo kao nezavisnu državu već bi im bilo svejedno šta radimo.
Jelena Trivan (DS): Taj stav je izrekao jedan poslanik CDU i savetnik u toj grupi, ograđujući se da je reč o ličnom stavu. Za mene je neverovatno koliko je lični stav, koji nije zvaničan stav Nemačke sasvim sigurno, a to je potvrdio i nemački ambasador u Srbiji, dobio pažnje.
Suzana Grubješić (URS): To sigurno nije zvaničan stav Nemačke, ali pošto ga je saopštio poslanik vladajuće stranke, očigledno je da se o tome razmišlja i razgovara. U razgovorima koji su nemački poslanici imali sa nama nijednom reči takva uslovljavanja nisu pomenuta.
Igor Mirović (SNS): Sigurno je stvar zbog koje se treba zabrinuti. Jer gledajući iz ugla SNS-a ni na kraj pameti nam nije da deo naše teritorije priznamo za samostalnu državu. Mi u SNS-u na taj problem gledamo krajnje principijelno, iskreno, državotvorno. S druge strane, osećamo da je to problem i da će država morati narednih nekoliko godina tome da posveti pažnju, ako ništa drugo onda makar da razuveri što više predstavnika raznih evropskih tela u pojedine stavove za koje oni sada smatraju da su bezrezervni i istiniti.
Aleksandar Martinović (SRS): Svako ko imalo poznaje prilike u EU zna da je ključni uslov za ulazak jedne zemlje u tu organizaciju da ima rešeno pitanje granica i dobre odnose sa susedima, a za njih su Srbija i Kosovo susedi. I taj stav imaju ne samo Nemačka nego i sve druge članice EU koje su priznale Kosovo. Naši zvaničnici to pokušavaju da zamagle, ali sve manje mogu da kriju da je priznanje Kosova najvažniji uslov, a ne ni Mladić, ni Hadžić.
Čedomir Jovanović (LDP): Izjava nemačkih parlamentaraca o priznanju Kosova i članstvu Srbije u Evropskoj uniji nije izolovan stav i to odlično znaju zvaničnici Srbije. Poruka o faktičkom priznanju Kosova bez kojeg nije moguće članstvo u Evropskoj uniji nije novi uslov nego jednostavna dijagnoza i posledica višedecenijske pogrešne unutrašnje politike Srbije. Srpska politika ne može da preživi tražeći izlaz za evropske integracije u snu o ekskluzivnom statusu koji bi Srbiji omogućio ulazak u EU na mala vrata, uz haotičnu politiku, trajne i nerešene nesporazume u regionu i bez prethodnog ulaska u NATO.
objavljeno: 24.06.2011
