Izvor: Vostok.rs, 12.Sep.2012, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo: nadzor bez nadzora
12.09.2012. -
Na Kosovu, koje je proglasilo 2008. godine u jednostranom poretku nezavisnost od Srbije, zvanično je ukinut režim nadzirane nezavisnosti. Odgovarajuća odluka doneta je na nivou takozvane Međunarodne rukovodeće grupe za Kosovo. U nju ulaze diplomate 25 zemalja, koje su priznale samproglašenu kosovsku nezavisnost, među njima SAD, vodeće države EU, kao i Turska.
Redovna sednica date grupe >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << održana u ponedeljak u Prištini utvrdila je da Kosovo više nema potrebe za spoljnim nadzorom. Ipak realno data odluka podrazumeva samo zatvaranje Međunarodne cvilne kancelarije koja je delovala u pokrajini. Uporedo sa tim na Kosovu nastavlja da radi misija UN i EU, kao i multinacionalne snage KFOR-a, podseća naš komentator Petar Iskenderov.
- Prvi put pitanje ukidanja nadziranog režima za Kosovo bilo je psotavljeno na međunarodnom nivou na proleće 2011. godine. To je učinio šef francuske diplomatske misije u Prištini Žan-Fransoa Fitu. Što pre bude okončana nadzirana nezavisnost, to bolje, ali ovaj proces treba započeti već sada, izjavio je on tada kosovskom Radiju Đukadini na albanskom jeziku. Po njegovim rečima, došlo je vreme da građani Kosova dobiju potpuni suverenitet.
Ova izjava je bila vrlo neočekivana čak za zapadno javno mnjenje. Indikativno je da je ranije Žan-Fransoa Fitu bio na čelu francuske diplomatske misije u Kabulu, ali tamo je on bio oprezan da poziva na skorije povlačenje međunarodnih snaga iz Avganistana.
Sve do nedavno zapadne države, čak one koje su priznavale nezavisnost Kosova, samoproglašenu 2008. godine, i koje su bile članice Međunarodne rukovodeće grupe za Kosoovo, insistirale su na neophodnosti spoljnog nadzora delatnosti lokalnih vlasti. Odgovarajući stavovi bili su uključeni ne samo u plan regulisanja kosovskog pitanja, objavljen 2007. godine od strane specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, već i tekst ustava Kosova, koji je odobrila EU. Po mišljenju Zapada, nadizrani karakter statusa Kosova treba u određenoj meri da sačuva od obnavljanja srpsko-albanskih sukoba i da smiri kosovske Srbe i Beograd.
Jednom reči, dužnost rukovodica Međunarodne civilne kancelarije u Prištini svih poslednjih godina zauzimao je specijalni predstavnik EU za Kosovo, holandski diplomata Piter Fejt. Upravo on je 2008. godine učestvovao u ime EU u procesu pisanja i utvrđivanja kosovskog ustava. U tom dokumentu je nadzirana nezavisnost bila propisana kao poseban stav. Tako da je aktualno zatvaranje kancelarije zahtevalo hitno unošenje izmene u osnovni zakon samoproglašene države.
Na samom Kosovu ideju skorijeg ukidanja međunarodnog nadzora podržale su sve vodeće političke snage lokalnih Albanaca. Ipak kao hitan zahtev tradicionalno ju je isticao samo radikalni pokret Samoopredeljenje. Njegov lider Albin Kurti svih poslednjih godina je istupao za hitno povlačenje iz pokrajine svih međunarodnih nadzornih misija, koje je nazivao okupacionim, uključujući predstavnike UN i EU. Ali na zvaničnom nivou i SAD, i EU, i Ksoovo sve do nedavno su se suzdržavali od objavljivanja tačnih rokova prestanka međunarodnog nadzora.
Ipak poslednjih meseci raspoloženja u zapadnim prestonicama su se očigledno promenila. Kao provo, finansijska kriza koja besni na prostorima EU tera vodeće države da koncentrišu svoje napore na izradu antikriznih programa i druga pitanja ekonomske prirode. I ako Zapad ne može da odustaje od intervencije u Siriji ili prisustva u Avganistanu, zbog geopolitičkih razloga, ukidanje međunarodne kancelarije na Kosovu izgleda mu kao sasvim odgovarajući način da skine sa sebe određene izazove i ošterećenja.
Drugi faktor su odnosi EU prema Srbiji koji su poslednjih meseci osetno zahladneli. Novi srpski predsednik Tomislav Nikolić očigledno sprovodi suzdržaniji kurs u pogledu Brisela. I ako se za vreme njegovog prethodnika Borisa Tadića EU ozbiljno nadala da će od Beograda postići priznanje kosovske nezavisnosti, dijalog sa Nikolićem o Kosovu je očigledno stao.
U nastaloj situaciji formalno ukidanje međunarodnog nadzora sa Kosova deluje kao pokušaj Brisela da izvrši određeni pritisak na Srbiju. Tim pre što de-fakto nadzor od strane UN, EU i NATO-a nikuda neće nestati. Kako je ispravno istakao u intervjuu za agenciju Rojters ekspert prištinskog instituta KIPRED Ardian Arifaj, nadizrana nezavisnost ne prstaje. Reč je samo o zatvaranju kancelarije. Po njegovim rečima, misija EU koja i dalje deluje na Kosovu imaovlašćenja da po svojoj želji hapsi ministre vlade. Slično mišljenje izrazio je drugi kosovski albanski analitičar Ilir Deda. Podsetivši da misije EU i UN, kao i snage KFOR-a ostaju na Ksoovu, Deda je primetio da međunarodno pristusvo menja svoju formu, ali čuva suštinu, prenosi agencija DPA. U svakom slučaju, generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen već je potvrdio da će prisustvo snaga KFOR-a na Kosovu ostati nepromenjeno čak sa tačke gledišta brojnosti vojnika koji su tamo postavljeni.
Zaista, zatvaranjem Međunarodne civilne kancelarije međunarodna javnost ne može da zatvori za sebe sve kosovske dosijee. I glavni problem ostaje problem uspostavljanja srpsko-albanskog dijaloga, rešavanje pitanja statusa kosovskih Srba, a na kraju integracija čitavog regiona u EU. Za sada Srbi ne vide za sebe pozitivne pomake od strane EU. Naprotiv, Brisel očigledno pooštrava politiku prema Beogradu – istakao je ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov.
- Srbija nastavlja da sprovodi strogu liniju u pogledu poricanja nezavisnosti Kosova. Ipak pre ili kasnije i Srbi i Albanci će se naći u EU. To je neizbežno. Ali sada mogu opet da se pojave određeni problemi na taj račun. Da vidimo kako će se EU poneti. Ako se oni odluče na ustupke ne samo Prištini, već i Beogradu, a što je najvažnije ne budu tražili od Srbije da prizna kosovsku nezavisnost kao uslov za evrointegraciju – napeta situacija oko Kosova može u određenoj meri da se razelektriše.
Za sada je premijer Srbije Ivica Dačić izjavio da njegova zemlja ne priznaje ni nadziranu, ni nenadziranu nezavisnost pokrajine. A šef vladine Kancelarije za Kosov i Metohiju Aleksandar Vulin se plaši da zatvaranje civilne kancelarije može da pošalje lažni signal vlastima u Prištini da one reše problem kosovskih Srba po svom nahođenju. Srbi ne mogu da očekuju ništa dobro – navodi njegove reči agencija Frans Pres. Za Srbe i nadzirana i nenadzirana nezavisnost znače samo nastavak nasilja ne bezakonja, odsustvo slobode kretanja i kršenje ljudskih prava. Mi pozivamo međunarodnu zajednicu da ne prekida svoje prisustvo na Kosovu i da ne dopusti nasilje protiv Srba, podvlači se u zvaničnoj izjavi vladine Kancelarije.
Izvor: Golos Rossii
