Izvor: Blic, 21.Maj.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo
Kosovo je ponovo u središtu pažnje. Možda i zato što svi osećaju da ovako kako je sada ne može biti trajno rešenje.
Nevolja je, nažalost, što se na jednoj strani (albanskoj) ono iskreno i ne traži, dok na drugoj (srpskoj) iz političke celishodnosti, što će reći nezameranja Evropskoj uniji ili iz previše dogmatski shvaćene „realnosti", izostaju prave reči. One možda neće ništa promeniti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali se moraju, makar iz moralnih razloga, bespoštedno i glasno izgovoriti.
Jasno je zbog čega se Albanci ne upinju da dođe do obostrano prihvatljivog sporazuma jer čitava njihova politička strategija počiva na fait accompli (što će reći na politici „svršenog čina"). Jasno je takođe da ne bi bili toliko nepopustljlivi da ih u tome ne podržavaju SAD i vodeće evropske sile. Jedino što ih u tim okolnostima interesuje je priznanje „nezavisnosti".
Srbija je, u odnosu na drugu pregovaračku stranu, u težem položaju. Ma koliko to patetično zvučalo i doslovno raspeta zbog toga što niti ima vlast na Kosovu niti može da ga se odrekne. Traženje kompromisa je, prema tome, uveliko iznuđeno, ali i razumno odmereno ne samo prema Albancima već i prema krajnostima u domaćem političkom organizmu: jednoj koja uporno - kao da se ništa nije promenilo - neguje epsku sliku „Kosovo je naše" i drugoj, tobože „realističnoj", koja se olako odriče dela srpske države.
Međunarodnoj zajednici je, najzad, s pravom predočeno da se - po definiciji - pregovori u kojoj jedna strana dobija sve, a druga gubi sve ne mogu opisati kao kompromis već kao iznuda.
Srbija, naravno, niti može niti hoće da pribegava nasilnom rešenju. Ali može i mora da - u odsustvu obostrano korisnog kompromisa - politiku „svršenog čina" nazove pravim imenom, što će reći otimačinom. Ako je tačno da je u Prištini od pedeset hiljada Srba ostalo manje od stotinu, tada čak etničkim čišćenjem i razbojništvom.
Ne mogu se, prema tome, jednostrana rešenja pravdati nedelima jedino prema Albancima, kakvih je svakako bilo. Pravi mir zahteva mnogo više: pravdu za sve.
