Izvor: Politika, 24.Sep.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosor: Voljni smo da pomognemo Srbiji na putu ka EU
Sigurno je da će vam naša iskustva biti dragocena, rekla je bivša premijerka srpskim novinarima
Kada Srbija počne pregovore sa Evropskom unijom prvo će se suočiti s poglavljima 23 i 24, o reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Prva zemlja u istoriji proširenja EU koja je s Briselom pregovarala upravo o ovim poglavljima je Hrvatska, koja je svoje naporne pregovore, uslovljavane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potpunom saradnjom sa Haškim sudom, počela 2006, a završila krajem 2011. godine. Njeno iskustvo može da bude poučno i za našu zemlju, tim pre što su, kako su naglasili sagovornici novinara nekoliko beogradskih medija, koji su minule sedmice bili u studijskoj poseti Zagrebu, raspoloženi da pomognu Srbiji u suzbijanju korupcije. A, sudeći prema onome što smo čuli, taj posao se ne završava ni sa zatvaranjem pretpristupnih pregovora, ali ni sa članstvom u EU.
Jadranka Kosor, bivša predsednica vlade i nekadašnja predsednica Hrvatske demokratske zajednice, danas zastupnica te opozicione partije u Saboru, misli da oni, zapravo, mogu mnogo da pomognu Srbiji svojim savetima. ,,Ja vas podsećam da sam kao premijerka predala i prevod pravnog nasleđa EU vašem isto tako bivšem premijeru (Cvetkoviću) i verujem da je to bio znak da smo mi i te kako voljni pomoći našim susedima, Republici Srbiji, na tom putu, a naša iskustva sigurno je da će vam biti dragocena”. Kosorova je naglasila da se borba protiv korupcije u hrvatskim institucijama rasplamsala 2009, kada je ona došla na čelo vlade. ,,Mi smo tada još imali blokirane pregovore, blokirala ih je Republika Slovenija. Međutim, znali smo da ćemo kad-tad rešiti probleme i da ćemo morati nastaviti žestoko, svakako ne zbog ulaska u EU, nego zbog nas samih. Jer je, po mom mišljenju, ja sam to hiljadu puta ponovila, borba protiv korupcije i borba protiv kriminala, u svojoj suštini borba za osnovna ljudska prava, ljudska prava svakoga čoveka. To je naša ustavna obaveza. I s druge strane, borba protiv korupcije je snažan mehanizam u borbi za jačanje privrede”, rekla je ona, danas član posebnog radnog tela za praćenje sprovođenja Strategije suzbijanja korupcije.
Bivša premijerka je naglasila da se u inostranstvu često susretala sa potencijalnim ulagačima koji su ukazivali i na problem korupcije, u pokušajima ulaganja u Hrvatsku, što je, kako je rekla, za nju bio motiv da nastave vrlo žestoko. ,,Ta borba ne sme stati ni pred čijim vratima i mora se sprovoditi bez obzira na ime i prezime, bez obzira na pripadnost bilo kojoj stranci. To je uvek važno za stranku koja je na vlasti. Kad očistite svoju kuću imate pravo da pokucate i na tuđa vrata”.
Prenoseći novinarima iz Srbije, koji su u Zagrebu boravili u organizaciji Kancelarije za evropske integracije i Programa UN za razvoj, uz podršku ambasade Velike Britanije, da je u toj borbi veoma pomogla takozvana uskočka vertikala, dobra saradnja sve tri vlasti, naglasila je i da je u vreme njene vlade doneto niz zakona važnih za borbu protiv korupcije, među kojima je zakon o oduzimanju imovine, što je ,,vrlo snažan preventivni instrument, jer oni koji kradu su najosetljiviji na vlastiti džep”. Ona je rekla i da su 2010. izmenili i Ustav, prema kojem pljačkanje naroda i ratno profiterstvo nikada ne zastareva. ,,Na taj način smo, jednako tako, poslali poruku da se ne može zaklopiti ta knjiga i da ne pristajemo na jednu sintagmu, koja se neko vreme prepričavala, a zapravo je bila jedna strašna poruka o tome da ko je jamio-jamio je, ko je uzeo-uzeo je i –nikome ništa”.
Podsetimo, upravo su HDZ i neki njeni ljudi optuženi za korupciju velikih razmera. Sudi se nekadašnjem premijeru i bivšem lideru HDZ-a Ivi Sanaderu za, kako smo čuli u Saboru, oko 15 miliona evra izvučenih iz državnih preduzeća i ministarstava.
Međutim, iako je Hrvatska položila svoj pregovarački ispit pred Briselom i od jula 2013. ulazi u EU i danas u Zagrebu postoje oprečne ocene o tome koliko je urađeno. Tako je Branko Vukšić, lider Hrvatskih laburista i predsednik Odbora za informisanje, informatizaciju i medije Hrvatskog sabora, na pitanje ,,Politike” dokle se stiglo u antikorupcijskoj borbi, odgovorio da ,,ta borba nije ni počela”. ,,Ovo su sve političke borbe”, rekao je i istakao da su ,,ono što se dogodilo Sanaderu, koji je kleptoman svetskih razmera, bila unutarstranačka previranja”, kao i da ,,nije bilo pritisaka spolja Sanader bi i dan-danas vladao Hrvatskom”.
Kosorova je, međutim, za naš list, rekla da je to je apsolutno netačno i da je to pokušaj prikupljanja nekih malih političkih bodova na unutrašnjoj političkoj sceni. ,,Sanader je otišao svojevoljno iz stranke i vlade. On je bio vrlo popularan i premijer i predsednik stranke, vrlo popularan u HDZ-u. Prema tome, nije se radilo o tome”, kazala je dodajući da je on ,,mogao da ostane na čelu stranke koliko je hteo”. A kad je reč o tome da li je Sanaderovo hapšenje bilo rezultat spoljnih pritisaka navela je: ,,To je apsolutna neistina. Nikakva međunarodna zajednica, i to govorim s punom odgovornošću: nikada, niti je pritiskala niti je, apsolutno nikada, postavljala pitanje Ive Sanadera. Dakle, nikada, ni meni ni vladi ni bilo kojoj drugoj instituciji u RH”.
Biljana Čpajak
objavljeno: 24.09.2012
.jpg)
