Izvor: Blic, 05.Okt.2012, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija i kršenje ljudskih prava prepreke proširenju EU
Brisel - Evropska unija treba da nastavi da se širi, ali kršenje ljudskih prava, organizovani kriminal i korupcija predstavljaju glavne izazove u tom procesu, kaže se u strateškom dokumentu Evropske komisije (EK), u koji je Tanjug imao uvid.
"Strategija proširenja za period 2012-2013" je interni dokument EK koji sadrži sažetak izveštaja o napretku zemalja u procesu pridruživanja koji će biti zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obelodanjen u sredu, 10. oktobra.
U delu dokumenta koji se odnosi na Srbiju stoji da Komisija neće predložiti Evropskom savetu da odredi datum početka pregovora dok se ne ispune uslovi vezani za normalizaciju odnosa sa Kosovom. Komisija će podneti Savetu izveštaj i preporučiti početak pregovora kada oceni da je došlo do "vidljivog i održivog poboljšanja u odnosu Srbije sa Kosovom koje će omogućiti oboma da napreduju ka EU, a izbeći uzajamnu blokadu".
Strateški papir sem toga konstatuje da je Srbija, kao i ostale zemlje u regionu, napredovala u dostizaju evropskih standarda, ali da su vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal još sveprisutni problem na Zapadnom Balkanu.
"Jačanje vladavine prava i demokratskog upravljanja je centralno pitanje u procesu proširenja", kaže se u internom dokumentu Komisije. Medju ostale probleme koji su prisutni u regionu svrstani su organizovani kriminal, slabo pravosuđe i nezavršene reforme državne uprave.
Iako se posebno ne osvrće na otkazanu Paradu ponosa u Beograd u, u strateškom papiru se posebno ističu kršenja prava manjina, a naročito LGBT populacije, u celom regionu.
S obzirom na to da je reč o radnom dokumentu, očekuje se da EK do srede dopuni izveštaj stavkom o zabrani Parade, što je već naišlo na zvanične kritike iz Brisela.
Ocenjuje se je su kriza u evrozoni, kao i Arapsko proleće, istovremeno izazov i podsticaj da se proces proširenja EU nastavi, te da recesija i velika nezaposlenost takodje negativno utiču na prilike u regionu Zapadnog Balkana.
U dokumentu se sažeto ocenjuje napredak svih zemalja koje su ukljucene u proces proširenja, uključujući (pored Srbije) Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju i Tursku.
Hrvatska, koja je najbliža punopravnom članstvu u EU, nalazi se pod posebnim merama nadzora, uz očekivanja da nakon pozitivnog izveštaja na proleće bude formalno primljena u EU.
Bosna i Hercegovina, međutim, ostvarila je minimalan ili nikakav napredak kad je reč o stvaranju funkcionalnih, koordinisanih i održivih strukturnih institucija, kaže se u nacrtu izveštaja.
Kada je reč o Crnoj Gori konstatuje se napredak, uz konstataciju da još treba raditi na uspostavljanju vladavine prava i naročito se naglasava potreba suzbijanja korupcije na najvišem nivou.
Mekedoniju još opterećuju međunacionalne napetosti, ali se ocenjuje da je zemlja ispunila političke kriterijume da počne pregovore o pridruživanju i da je glavna prepreka na tom putu spor oko imena sa Grčkom.
Dokument do koga je Tanjug došao se ne bavi posebno Kosovom, jer je to deo izrade Studije o izvodljivosti koja je još u toku.
Kompletan i detaljan izveštaj Komisije o celom regionu, uključujući i Kosovo, biće zvanično predstavljen u Briselu 10. oktobra, a nakon toga će komesar za proširenje Sstefan File otputovati u Beograd, gde će ga podrobno obrazložiti srpskim vlastima.
.jpg)
