Izvor: B92, 22.Sep.2022, 12:17
Konferencija o borbi protiv trgovine ljudima
EU i Savet Evrope ukazuju da je jako važno prepoznati faktore rizika za trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije, kao i da se razvije prevencija tih radnji.
To je istaknuto na regionalnoj dvodnevnoj konferenciji "Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja" u Beogradu, kojoj je prisustvovalo Više od 100 učesnika i učesnica iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i drugih zemalja i međunarodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organizacija.
Na skupu su razmotrene borbu protiv trgovine ljudima u svrhu eksploatacije, zločina koji pogađa sve veći broj žena, muškaraca i dece, kako transnacionalno, tako i interno u okviru pojedinačnih zemalja.
"Siromaštvo, nezaposlenost i rastuća neformalna ekonomija, zajedno sa potražnjom za jeftinom radnom snagom i uslugama, faktori su koji dovode do trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Trend regrutovanja žrtava putem društvenih mreža i interneta je u porastu. Potrebno je hitno uhvatiti se u koštac sa rastućom pretnjom trgovine radnom snagom, a Savet Evrope trenutno priprema novu preporuku za svojih 46 država članica koja sadrži sveobuhvatan paket mera za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima. Među ovim merama je i proširenje obima zaštite rada na sve sektore privrede, uključujući neformalnu ekonomiju i neprijavljenje radnike. Preduzeća takođe imaju važnu ulogu u identifikovanju i suprotstavljanju rizicima trgovine ljudima kroz svoje poslovanje i lance snabdevanja", istakla je izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima Petja Nestorova.
Koordinatorka Evropske unije za borbu protiv trgovine ljudima Dajen Šmit naglasila je da je radna eksploatacija trajno drugi vodeći oblik eksploatacije u Evropskoj uniji i da je skoro 30% registrovanih žrtava trgovano u svrhu radne eksploatacije.
"Na nivou EU, cilj nam je da se bavimo radnom eksploatacijom kroz sveobuhvatni pristup, koji uključuje prevenciju, istragu i krivično gonjenje trgovaca ljudima, štiteći žrtve u svakom trenutku. Evropska komisija je predstavila predlog zabrane proizvoda koji se proizvode prinudnim radom na tržištu EU. Ovaj predlog uključuje robu proizvedenu prisilnim radom žrtava trgovine ljudima i obuhvata i domaće i uvozne proizvode iz EU“, objasnila je ona.
"Savet Evrope dosledno prati i razmatra skoro sve društvene procese iz perspektive poštovanja ljudskih prava, čemu je Srbija takođe privržena. Pretvaranje ljudskih bića u robu, u predmete, trgovina njima kao da ropstvo nikada nije ukinuto, pred sve nas stavlja ogroman zadatak da se tim ljudima pomogne, a krivci za njihove nesreće kazne“, rekla je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije Gordana Čomić.
Na konferenciji su sagledani trendovi i izazovi u trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije i identifikovane pozitivne inicijative za jačanje prevencije iz perspektive usmerene na žrtvu. Uloga aktera na tržištu rada i privatnog sektora, kao i pitanja prevazilaženja problema pristupa žrtava pravosuđu i efikasnim pravnim lekovima, takođe su bil teme o kojima se razgovaralo.
Iako je broj identifikovanih slučajeva u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji mali, u praksi je obim trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije mnogo širi i mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni. U Bosni i Hercegovini identifikovano je samo osam potencijalnih žrtava u periodu 2017-2021. U Severnoj Makedoniji su u periodu od 2017. do 2020. identifikovane samo 3 žrtve, a 2021. godine otkriveno je još 39 sa Tajvana. U petogodišnjem periodu, broj identifikovanih žrtava bio je najveći u Srbiji, ukupno 41, od kojih su većina državljani Srbije, uprkos sve većem prisustvu radnika migranata u zemlji.
Na konferenciji su predstavljene nove studije o trgovini ljudima u sve tri zemlje. Studije ispituju faktore rizika koji doprinose trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije, a koji uključuju nezaposlenost, etničku diskriminaciju, značajnu neformalnu ekonomiju i masovni dolazak migranata i izbeglica. Predlozi za akciju sadržani u studijama treba da usmere nacionalne vlasti u usvajanju novih strategija prevencije.
Nekadašnje žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i podnosioci predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava, Seudin Zoletić i Marko Tamindžija iz Bosne i Hercegovine, podelili su svoje traumatično iskustvo iz Azerbejdžana i korake koje su preduzeli u potrazi za pravdom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
