Izvor: Politika, 27.Jan.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome će pripasti Ukrajina
„Bitka za Ukrajinu, besmislena i bez rezultata, koju Rusija i Zapad vode već više od dve decenije, ušla je u svoju najdestruktivniju fazu”, napisao je ovih dana ruski list „Vedomosti”. „U proteklim mesecima Rusija, EU i SAD neprekidno podižu ulog u ukrajinskoj strateškoj igri, tako da su već dospeli do ivice političke krize koja bi na duže vreme mogla da poremeti njihove međusobne odnose.”
Ipak, sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su glasniji pozivi da se neko umeša u ukrajinsku dramu u kojoj već ima poginulih, a centar Kijeva je pretvoren u bojište.
Prema pisanju „Vašington posta”, Zapad je dužan da Ukrajinu izvuče iz lanaca u koje ju je vezao ruski predsednik Vladimir Putin. Pod „lancima” se, verovatno, podrazumeva 15 milijardi dolara koje je Moskva obećala Kijevu, i već počela da isplaćuje, kao i drastično sniženje cene prirodnog gasa kojim Rusija snabdeva ukrajinsku industrija i domaćinstva.
Javio se i poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Sergejevič Gorbačov apelom velikim silama da učine sve što mogu da smire Ukrajince.
Za mir i demokratiju u bivšoj sovjetskoj republici zalaže se i EU, ali bez pravog plana kako to da ostvari bez učešća Rusije i onih Ukrajinca koji su naklonjeni bivšoj sovjetskoj matici.
I dok narod na ulicama Kijeva pali automobilske gume, guta suzavac i po sopstvenim leđima oseća težinu udaraca gumenih palica koje revnosno koriste pripadnici „Berkuta”, jedinice za razbijanje demonstracija, pozivi na mešanje spolja mogli bi opasno da pomute odnose u trouglu Moskva–Brisel–Vašington. To teško da bi bio dobar lek za saniranje ukrajinske „bolesti”.
U tom smislu izjasnili su se i u ruskom ministarstvu inostranih poslova i u Državnoj dumi ocenom da bi se u takvom uplitanju sukobili interesi raznih sila koji nisu zasnovani na istorijskim, kulturnim ili ekonomskim osnovama, već isključivo na političkim i strateškim ambicijama.
A da je upravo tako, svedoči podatak da su i EU i SAD zapretile Ukrajini da će, ako se događaji budu odvijali kao do sada, raskinuti diplomatske odnose sa Kijevom, pa čak i uvesti ekonomske sankcije. To svakako nije put da se Ukrajina izvuče ispod uticaja Moskve. Ako Brisel do sada nije bio spreman, ili nije u mogućnosti, da Ukrajinu ozbiljnije finansijski podrži na putu evropskih integracija, uvođenjem sankcija na taj put bi definitivno bila spuštena neprelazna rampa.
U ovoj igri nesumnjivo je da ni u Moskvi, ni u EU, ni u SAD ne vode preterano računa o onima koji svake večeri na temperaturi od minus 10 stepeni dižu u Kijevu brane od krša i kamionskih guma, pale vatre, čupaju uličnu kocku izlažući se šok-bombama, suzavcu, pa i mogućnosti da budu ubijeni.
Velikima je samo važna pobeda u ovoj igri zbog strateške važnosti Ukrajine, njenog položaja, 46 miliona stanovnika, velikog prirodnog bogatstva.
Kratko primirje koje je uvedeno u četvrtak i razgovori predstavnika opozicije sa predstavnicima vlasti koji su vođeni u parlamentu, niti su dali konkretne rezultate, niti mogu preko noći da izbrišu gnev koji se nakupio u narodu. U pregovore koji su doneli kakvo-takvo smirenje ne veruju ni predstavnici opozicije, ni vlast, ni demonstranti.
Deo Ukrajinaca je uveren da ih je predsednik Viktor Janukovič izdao time što je odbio da potpiše dogovor o pridruživanju sa EU. Pitanje je, međutim, da li je on uopšte dobio adekvatnu ponudu. Zemlja mu je u ekonomskom, političkom pa i socijalnom rasulu. Prevazilaženje sadašnjeg stanja traži ogromna finansijska ulaganja, i to iz inostranstva.
Ipak, najveća pretnja po Ukrajinu mogla bi da bude etničko i versko raslojavanje. Na Krimu su se već se izjasnili da neće priznati vlast koju bi eventualno mogla da uspostavi opozicija u Kijevu. U tom smislu uputili su poziv i južnim i istočnim oblastima Ukrajine da se ujedine ukoliko bi u prestonici došlo do nasilne promene vlasti.
„Svaki dan protesta koje opozicija organizuje u centru Kijeva samo potvrđuju da zemlja srlja u propast a da je konačna katastrofa glavni cilj ’majdanske tehnologije’, izjavio je za Itar-Tas predsedavajući parlamenta Autonomne Pokrajine Krim Vladimir Konstantinov, misleći na Majdan, glavni trg u Kijevu.
On odlučno napominje da će, ukoliko dođe do promene vlasti, Krim, kao autonomna pokrajina nastaviti da funkcioniše prema sopstvenim zakonima. „Rešenja Majdana na Krimu neće proći”, tvrdi Konstantinov.
To je najava mogućeg cepanja zemlje.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 27.01.2014.
