Izvor: RTS, 22.Mar.2014, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta Krim?
Vođe Evropske unije stavile su još 12 ruskih zvaničnika na spisak zabrane putovanja u EU i zamrzavanja njihovih sredstava zbog prisajedinjenja Krima Rusiji. Da li će u sukobu oko Krima stradati samo diplomate ili možda i ekonomije velikih sila? Da li je moguće uvođenje još oštrijih, ekonomskih sankcija Rusiji?
Koliko bi Rusiju moglo da košta crnomorsko poluostrvo površine 27 hiljada kvadratnih kilometara? >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Pripajanje Krima, do sada je platila "crnom listom" funkcionera kojima je zabranjeno da putuju i raspolažu imovinom u SAD i Evropskoj uniji.
Koštalo ju je i bojkota samita G8 u Sočiju i prekida pregovora sa Unijom o strateškoj saradnji i partnerstvu. Čini se da Moskvu to nije posebno zabrinulo.
Svesni toga, u Briselu i Vašingtonu pominju i oštrije, ekonomske sankcije. Da li je uvođenje kaznenih mera Rusiji u skladu sa onom poslovicom da se na ježa ne ide golim stopalom?
"Sumnjam da će biti velikih sankcija jer sankcionisati nas '99 je bilo relativno lako bez velikih posledica", kaže Mihajlo Crnobrnja, ekonomista.
Prema njegovim rečima, sankcionisati Rusiju znači, ne samo kazniti Ruse, nego kazniti sebe, s obzirom da su neke zemlje, naročito Nemačka veoma vezane za uvoz iz Rusije.
"Mogućnost da dođe do trgovinskih sankcija i eventualno do preporuke i insistiranje EU da zabrani preduzećima da posluju sa Rusijom je gotovo nezamisliva. Treba imati u vidu da je EU prvi trgovinski partner Rusije, a Rusija treći trgovinski partner EU", kaže Maja Kovačević sa Fakultata političkih nauka.
Ako sankcije ostanu na dosadašnjem nivou, to će, veruje se, poremetiti samo političke odnose između Zapada i Rusije. Ozbiljnije sankcije znače i ozbiljnije posledice.
Urednik spoljno-političke redakcije RTS-a Bojan Brkić smatra da bi sankcije smanjile protok roba i usluga.
"Samo Nemačka na primer ima 100 milijardi evra godišnje trgovine sa Rusijom. Dakle, to bi nanelo ogromnu štetu obema stranama, ali ono gde bi šteta bila još veća, na duži rok, jeste prestrojavanje ekonomija koje sada zavise jedna od druge, trguju, sarađuju, dopunjuju", objasnio je Brkić.
To znaju i nemački lobisti, koji predstavljaju velike kompanije. Od Angele Merkel traže da ne bude sankcija, navodeći podatak da oko 300.000 radnih mesta u Nemačkoj zavisi od trgovinske razmene sa Rusijom.
Sankcije ne idu na ruku nikome
Da ekonomske sankcije ne idu na ruku ni Evropi ni Americi ni Rusiji, govore i brojke.
Ukupna trgovinska razmena između EU i Rusije, samo u 2012. iznosila je 330 milijardi dolara.
Najveći deo ruskog izvoza, čak 76 odsto, u zemlje EU čine nafta i gas, dok Evropska unija u najvećoj meri u Rusiju izvozi mehanizaciju i sredstva za transport.
Sa Sjedinjenim Američkim Državama razmena nije ni blizu tako visoka - iznosi oko 38 milijardi dolara.
Amerika u Rusiju najviše izvozi mehanizaciju i prehrambene proizvode, a Rusija u Ameriku, osim nafte i gasa, još i metale i sirovine.
Dok u Briselu još razmatraju da li pooširiti sankcije Rusiji ili ne i kako smanjiti zavisnost od ruskog gasa, u Moskvi imaju plan B. U slučaju oštrijih ekonomskih mera, planiraju da trgovinu preusmere na druga tržišta.
"Veliki je svet. Ima puno tržišta, ali stvarati tržišta, dobijati nova nije jednostavno. Kina, Azija jer su to zemlje koje dosta intenzivno rastu i Južna Koreja i Indonezija i Indija", rekao je Crnobrnja.
Bojan Brkić smatra da bi za promenu tržišta trebalo dosta i vremena i troškova.
"Današnji svet je u ekonomskoj krizi i nije baš pravi trenutak za takva velika prestrojavanja", rekao je Brkić.
Dosadašnje, kako ih mnogi nazivaju, simbolične mere, posmatrači vide kao trenutnu reakciju Zapada na rusku politiku prema Ukrajini. Bilo da se na tome završi ili ne, uvereni su da je počela era novih političkih i ekonomskih odnosa Zapada i Rusije.
