Izvor: Politika, 20.Mar.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko „evroslužbenika“krči put ka Briselu

Sada svaki 14. član državne uprave radi na poslovima približavanja Srbije Evropskoj uniji. –Akcioni plan predviđa povećanje zaposlenih kako bi se otklonili propusti uočeni u godišnjem izveštaju EU

Ukoliko bi se ispunila očekivanja Srbije da početkom sledeće godine počne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, to bi za njenu administraciju značilo neuporedivo više posla nego što ga danas ima. A, da li bi to dovelo i do povećanja broja ljudi u državnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upravi koji rade na tzv. evropskim poslovima zasad nije mogućno reći. U svetlu ekonomske krize, izvesnije je, misle upućeni, da bi ti novi zadaci bili ispunjavani tako što bi zaposleni u upravi bili preusmeravani na „evropska“ radna mesta.

Kriza je, očigledno, već osujetila neke planove. Nacionalnim programom integracije, donetim 2008. godine, bilo je, recimo, predviđeno da, „kroz reorganizaciju postojećih kapaciteta i jednim delom dodatno zapošljavanje“, na poslovima koji se odnose na preuzimanje obaveza iz procesa integracije u EU 2012. godine radi 10.937 ljudi. U odgovoru na Upitnik Evropske komisije o kapacitetu uprave koja se bavi integracijom u EU, Vlada Srbije navodi da je u ovom trenutku za poslove evropskih integracija „sistematizovano 2.197 radnih mesta“(maksimalan broj zaposlenih u državnom aparatu je 28.400). Što znači da svaki 14. u državnoj upravi radi na evropskim poslovima.

Smanjivanja u državnoj upravi nisu, kako je rečeno, uticala na smanjivanje niti slabljenje administrativnih kapaciteta koji se bave evropskim poslovima. Pomenuta brojka uključuje one poslove koji se odnose na koordinaciju, upravljanje fondovima EU, pravno usklađivanje sa propisima EU i poslove sprovođenja „evropskih propisa“. Rečju, „EU jezgro“– Kancelariju za evropske integracije, kao i sektore za međunarodnu saradnju i evrointegracije u ministarstvima. Prema slobodnoj proceni upućenih, to nije ni 20,30 odsto „evroslužbenika“.

Ana Trbović, profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, objašnjava da je teško razlučiti koji deo ljudi radi na poslovima evrointegracije, a koji ne. Jer, i uprava za javne nabavke i državni revizor i ombudsman, deo su evropskih integracija, kao i sektori u ministarstvima.

Upitana da li će, ukoliko uslede pregovori sa EU, ipak doći do povećanja administracije, odgovara: „Ako pogledamo Akcioni plan koji je napravila Vlada da bi rešila propuste utvrđene u godišnjem izveštaju EU, dobar deo mera se odnosi na povećanje zaposlenih u određenim upravama. I to je taj paradoks: EU, s jedne strane traži da povećate kapacitete u određenim delovima uprave, ali zato kaže i da imate previše ljudi na drugim mestima i da morate da to smanjite“.

Trbovićeva dodaje da je potrebna „funkcionalna analiza“ u svakom ministarstvu, u svakoj državnoj ustanovi, u opštini, da se vidi da li ponekad sa manje ljudi može da se radi isto. Ako bismo pojednostavili neke propise, recimo, ne bi nam bili potrebni neki delovi javne uprave.

I prof. Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, kaže da je potrebna platforma o racionalizaciji uprave i države po svim osnovama. „Više je nego očigledno da je najveći problem u Srbiji, ako ne računamo Haški tribunal i Miloševićevo nasleđe, enormna birokratija. Ona je glavna prepreka napretku Srbije danas. Nije dovoljno samo da se Vlada smanji. Mora sve da se smanji kada je reč o javnoj administraciji“, misli Lilić.

Na naše podsećanje da, verovatno, slede pregovori i više posla u vezi sa EU, kaže da kogod je bio uključen u pojedine projekte u okviru ministarstva, zna koliko ima „presipanja iz šupljeg u prazno“ i kao primer navodi da danas ministarstva ili sudovi ne mogu da koriste iste kompjuterske podatke. „Samo u roku od sedam dana tehnički može da se obezbedi da svi imaju istu bazu podataka kada obrađuju dokumente u vezi sa evropskim integracijama“, tvrdi on, dodajući da bi to dovelo do sažimanja„evropskih poslova“.

Srbija, inače, često dobija pohvale iz EU na račun svojih kapaciteta za koordinaciju procesa integracije. To je važno, jer administrativni kapaciteti, posle samita šefova država ili vlada EU u Madridu, 1995. godine, predstavljaju četvrti kriterijum za članstvo u EU (pored političkog, ekonomskog i pravnog).

Nikola Jovanović, urednik naučnog časopisa „Izazovi evropskih integracija“, kaže da je prioritet smanjenja birokratije često u suprotnosti sa ispunjavanjem pomenutog Madridskog kriterijuma za pristupanje EU, koji zahteva sposobnost administracije da donosi kvalitetne propise i obezbeđuje njihovo sprovođenje. „Zato je neophodno izvršiti racionalizaciju i redefinisanje ciljeva administracije, umesto linearnog smanjivanja broja činovnika.

Važni delovi administracije gde je neophodno čak pojačati kapacitet jesu zaštita potrošača, javne nabavke, normativa generalno, harmonizacija tehničkih propisa i eksterna revizija javnih finansija“.

Vladimir Ateljević, u pomenutom časopisu, ukazuje, međutim, na dilemu da li je administrativni kapacitet politički ili tehnički uslov EU. „Iskustvo zemalja zapadnog Balkana, sa druge strane, govori da su pohvale na račun administrativnog kapaciteta katkad pokriće za nedostatak političkog konsenzusa među dvadesetsedmoricom o daljim potezima u regionu“, piše on.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------

Planirano 80 ljudi u BriseluU Misiji Srbije pri EU rade zaposleni iz Ministarstva spoljnih poslova i predstavnici državne uprave. Prema sistematizaciji s kraja 2009, na koju se Vlada poziva u odgovorima na Upitnik EK, radi 16 ljudi. Pored njih, radi još troje ljudi na analizi i praćenju sektorskih politika (poput poljoprivrede, trgovine, carina i poreza). Vlada je u novembru prošle godine usvojila zaključak o potrebi upućivanja još osam eksperata u Brisel.

Prema informacijama do kojih je došao naš dopisnik iz Brisela, planirano je da ova misija, posle početka pregovora sa EU, ima 80 ljudi.

Poređenja radi, hrvatska misija pri EU imala je pre pregovora deset ljudi. Odmah posle početka pregovora broj je udvostručen. Sada u misiji ove zemlje u Briselu radi 60 ljudi.

objavljeno: 21.03.2011

Nastavak na Politika...