Izvor: Vostok.rs, 14.Mar.2014, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kog tipa izbeglice?
14.03.2014. -
Diskusije oko problema izbeglica se vode unutar EU i to ne prvi put, a njihova oštrina je sve upadljivija. Prema podacima nemačkog «Frankfurter Allgemeine Zeitung» u trećem kvartalu prethodne godine, na južnim granicama ujedinjene Evrope bilo je zadržano 43000 ilegalnih migranata- 2 puta više nego tokom istog perioda prethodne godine. To su najpre izbeglice iz Sirije, Eritreje, Somalije i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Egipta. A saopštenja informacionih agencija Severne Afrike, na granici sa Marokom španske eksklave Seuta i Melilja podsećaju na izveštaje poslednjih dana kakvog bojišta.
U Melilju je na primer, gde je 214 Afrikanaca uspelo da pređe zid visok 7 metara, vanredno poslat odred španske Građanske garde. Prema pisanjima španskog «El Pais» to je bio najveći prebeg ilegalnih migranata preko granice tokom poslednjih 10 godina. Od početka godine ukupno 4000 ljudi je pokušalo da prođe kroz metalnu ogradu.
Nada da će graničari dočekivati imigrante ukazujući im pomoć, sa timom advokata, prevodilaca i lekara izaziva skepsu kod stručnjaka. Zato povodom spremnosti da se prime izbeglice iz Ukrajine, ako takvih ima, trebalo bi primetiti da se tim povodom ne vode oštre diskusije u Briselu i čitavom nizu prestonica zemalja članica EU. Kako je izjavila evropska komesarka za pitanja unutrašnjih dela Sesilija Malstrom, sada se održavaju diskusije i koordinisanje delovanja u smislu organizacije prijema potencijalnih ukrajinskih izbeglica.
Mišljenje potpredsednika Akademije geopolitičkih problema Vladimira Anohina je jednoznačno:
- Teška ukrajinska situacija je prinudila više od 140 hiljada ljudi da zatraži rusko državljanstvo ili da prosto pređe na teritoriju Rusije. Ali, niko se ne bori da ode u Evropu- većina Ukrajinaca ne veruje Evropi. Osnovni kontigent onih koji će ipak možda tuda otići su banderovci, koji će u regionu Baltika ili u Poljskoj nastaviti sa organizacijom terorističkih odreda. A oni nisu potrebni civilizovanoj Evropi.
Naravno, mnogi poltičari, kao na primer poslanica Evropskog parlamenta isped partije „Zelenih“ Franciska Keler, veruje u Evropu jednakih prava i mogućnosti za sve:
- Mnogo toga ide onako kako ne bi trebalo da ide, govori Keler u radiointervjuu. – Posebno ako posmatramo migracionu politiku. Ljude odbijaju, guraju ih na margine. Ili, pitanje prevazilaženja krize- ovde Evropa mora dati ljudima perspektivu, nastaviti da ih podstiče da se diče time što su Evropljani.
Reči frau Keler, koja je ispred „Zelenih“ kandidovana na predstojećim izobrima za Evropski parlament, bezuslovno zaslužuju poštovanje. U krajnjem slučaju, bilo bi lepo da možemo poverovati da pitanje migracije za nju neće biti „ Kog tipa izbeglice?“.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Sirija
