Izvor: B92, 08.Sep.2012, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je iskoristio rezoluciju o KiM?
Beograd -- Rezolucija UN o Kosovu otvorila je tehnički dijalog i pružila mogućnost pripreme za ukidanje međunarodnog nadziranja nezavisnosti, kaže analitičar Dušan Janjić.
Kome koristi rezolucija o Kosovu
Generalna skupština UN aklamacijom je 9. septembra dan pre dve godine usvojila rezoluciju o Kosovu, fundamentalno statusno neutralan dokument koji je uz podršku Evropske unije podnela Srbija odlučna da ne prizna nezavisnost Kosova, koje i danas "čeka" epilog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procesa o statusu.
U obraćanju Generalnoj skupštini tada ministar spoljnih poslova, danas predsedavajući 67. zasedanja jednog od pet glavnih organa UN Vuk Jeremić pojasnio je da Srbija predlaže rezoluciju zajedno sa 27 članica Evropske unije, od kojih neke nisu priznale nezavisnost Kosova.
Rezolucija stavljena na uvid zvaničnicima u Njujorku bila je rezultat kompromisa - dogovora Srbije, 22 države koje su priznale nezavisnost Kosova i pet koje to nisu učinile, u cilju rešavanja svih pitanja kroz partnerski odnos sa Evropom.
Janjić smatra da je rezolucija označila novu fazu na Kosovu - otvorila je tehnički dijalog i pružila mogućnost Prištini, Beogradu i međunarodnoj zajednici da se pripreme za ukidanje međunarodnog nadziranja nezavisnosti.
Tri strane nisu, kritičan je on, podjednako iskoristile ovaj dvogodišnji period tokom kojeg je "tehnički dijalog išao mnogo sporije od prenosa ovlašćenja na kosovske institucije i povlačenja (smanjivanja) pripadnika međunarodne zajednice sa Kosova".
"Dakle, prenos nadležnosti na kosovske institucije išao je brže od tehničkog dijaloga. Počeo je vrlo problematično, izazvao potom ono što se zove zagrevanje hladnog konflikta na severu, barikade su nicale, bilo je i mrtvih... i na dnevni red je došlo pitanje severa Kosova", priseća se Janjić.
Direktor Foruma za etničke odnose ne zanemaruje činjenicu da je tehnički dijalog pomogao da se reše neki problemi koji muče ljude - sloboda kretanja, sobraćaj... Ipak, smatra on, to nije podjednako rešeno za oba pregovarača u dijalogu i time Srbija treba da se pozabavi.
"Srpska zajednica je doživela jednu ozbiljnu transformaciju tokom ovog dvogodišnjeg perioda. Veliki deo kosovskih Srba južno od Ibra ušao je u kosovske institucije, na severu su već razvijena povereništva kosovskih institucija, srpska zajednica je podeljena", kaže Janjić.
On, međutim, dodaje: "Beogradu se ipak više veruje, jer se Prištini uopšte ne veruje".
Pozicija je nestabilna i u ovom periodu najmanje razloga da budu zadovoljni imaju, prema Janjićevoj oceni, Beograd i Brisel (Brisel zato što nije dobro koordinirao proces, a Beograd zbog nepreciznog pregovaranja u tehničkom dijalogu).
Vreme je najbolji svedok i pokazatelj da se uprkos dokumentima, dogovorima i obećanjima proces usložnjava kao i patnerski odnosi. A činjenica da tehnički dijalog nije tekao ni glatko, niti zadovoljavajuće (za obe strane) otvorila je "vrata" i ukazala na potrebu podizanja dijaloga na viši (odmah po konstituisanju nove srpske vlasti i najavljen) nivo.
Proces dijaloga, sam po sebi, faktor je mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu, zalog za napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljšanje života ljudi... Srbija je tog, kao i ovog septembra slala poruku da je (uvek) spremna za dijalog uverena da se rešenje za bilo koje otvoreno pitanje može legitimno postići samo kada bude potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.
Pomoć konstruktivnom dijalogu nuđena je, i nudi se sa više stana, dobronamerni ukazuju da je kosovsko pitanje veoma osetljivo i da utiče na mir i bezbednost Balkana i čitave Evrope, kao i na neophodnost uvažavanja Rezolucije 1244 i njene suštine - poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije.
Usvajanje rezolucije o Kosovu pre dve godine pozdravila je tada Srbija koja danas, iskusnija za jedan pregovarački proces tehničke prirode, u komplikovani postupak rešavanja statusa južne srpske pokrajine ulazi sa ne manje odlučnosti i optimizma.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić tvrdi da priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije kao uslov za članstvo Srbije u EU nije niti može da bude stav Evropske unije, jer da jeste "nikada ne bismo imali pregovore" o priključenju.
Vlada Srbije neće priznati nezavisnost Kosova i jasno ćemo istaći šta možemo da učinimo na putu priključenja EU, od koje očekujemo da ne postavlja "pokretne ciljeve", jasan je i premijer Ivica Dačić.
Saznanja Tanjuga ukazuju da je Evropska unija pripremila inicijalnu strategiju za rešavanje kosovskog pitanja koja se oslanja na tri stuba i koja bi sa podizanjem dijaloga na viši politički nivo i uključivanjem visoke predstavnice EU Ketrin Ešton u pregovore trebalo da posluži kao osnova na kojoj bi se odnosi Beograda i Prištine trajno uredili.
Ono veoma važno, na šta ukazuje i Janjić, jeste da su ove dve godine privele kosovsku krizu odlučujućoj fazi.
"Kosovo je 'de fakto' postiglo svoju nezavisnost, 'de jure' nije. Srbija je sada u situaciji da 'de jure' ne mora da prizna Kosovo, ali ima vrlo malo vremena da pokuša da realizuje neka svoja prava i zahteve - zahtev za povraćaj novca kojim su servisirani kosovski dugovi, za povraćaj imovine i isplatu novca od privatizovane spske imovine, da pokuša da realizuje prava na korišćenje rudnika...", upozorava on.
Sagovornik Tanjuga poslao je dve poruke (lekcije) koje bi Beograd morao da nauči: da nikada ne stavlja stvari pod tepih i da shvati da moramo da koristimo svaku priliku za pregovore i uzmemo što više.
"Neće biti novih prilika kao što je ovo što se sada otvara...", rekao je Janjić.
