Izvor: S media, 19.Jul.2010, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključni dokument za zatvaranje pregovora: 21 uslov za EU
Zajedničko stajalište Evropske unije o Poglavlju 23: Pravosuđe i temeljna ljudska prava, poverljiv dokument do kojeg je Večernji list uspeo doći, sadrži 21 uslov koji Hrvatska mora ispuniti želi li do kraja godine zatvoriti to poglavlje.
Među 21 merilom u dokumentu koji je prihvaćen 25. juna 2010. u Brukselesu uslovi su o kojima se do sada nije ozbiljnije javno raspravljalo. Više od devedeset posto nerešenih stavki tiče se Vlade, politike koju sprovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i sredstava koja ulaže u treću granu vlasti. Sudstvo se spominje samo u nepuna dva merila, a Državno tužilaštvo i USKOK u kontekstu nastavka borbe protiv korupcije.
Zaštitite svoje novinare!
Uslov za zatvaranje Poglavlja 23, koji se nije često spominjao, javna je uprava. Od Hrvatske se zahteva da depolitizira državne službe, stvori zakonsku osnovu za stvaranje profesionalne državne službe.
EU upozorava Hrvatsku i da posebnu pažnju posveti istragama i sudskim postupcima u vezi sa zastrašivanjem novinara i nasiljem nad njima, ponajpre novinarima koji se bave istraživanjem slučajeva korupcije i organizovanog kriminala. Formulacija koja se koristi u dokumentu o zajedničkom stajalištu EU jasno upozorava na to da se misli na neučinkovitost u slučaju premlaćivanja novinara Dušana Miljuša čiji napadači ni posle pune dve godine nisu otkriveni.
Prema podacima Hrvatskoga novinarskog društva, u posednjih petnaest godina, uz najdrastičniji slučaj – ubistvo Ive Pukanića, bilo je 40-ak napada na novinare, a rešeno je samo nekoliko slučajeva. Rekorder je Branimir Glavaš koji uprkos tome nikada nije odgovarao zbog napada na novinare. U Brukselesu zabrinutost za slobodu medija izražavaju i zbog uticaja politike na medije, pa „EU poziva Hrvatsku da osigura da urednici i novinari ne budu pod političkim pritiskom na državnom i lokalnom nivou“.
Malo, ili gotovo ništa nije rečeno o policiji kojoj bi se trebalo dobro posvetiti. EU zapaža kako treba povećati učinkovitost policije te navodi da će se to učiniti ako se prione njenoj depolitizaciji, ako se poradi na većoj profesionalnosti policajaca i ako se imenovanja budu temeljila na rezultatima.
Neopremljeni USKOK
Policiji se prigovara da je nestručna, osobito za predmete financijskih kaznenih dela. Premda, otkako je stupio na dužnost, ministar policije Tomislav Karamarko tvrdi da mu je cilj depolitizacija policije i njena profesionalnost, iz EU mu poručuju da se događa upravo suprotno. U Brukselesu očigledno rezultate koje postiže policija ne smatraju dovoljnima, a nije se blagonaklono gledalo ni na masovne smene te potpunu promenu krvotoka kriminalističke policije iz koje su izbačeni ljudi koji su rukovodili najsloženijim akcijama suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala i oni koji su formirali posebna tela za te oblike kriminala. U ozbiljan prigovor na adresu policije ide i nedovoljno sredstava za rad, loša tehnička opremljenost, i to s naglaskom baš na policijski USKOK.
Zamerka: Kako je Slavica Banić imenovana u Ustavni sud?
Ističe se i slučaj bivšeg predsednika Opštinskog suda u Dubrovniku, Ive Besjedice koji je bio izvrgnut kaznenom postupku, ali je uprkos tome promovisan u sudiju okružnog suda.
Nema, doduše, veze s DSV-om, ali među najsramotnije slučajeve imenovanja bez kriterijuma – osim političkog kriterijuma – jeste slučaj postavljanja Slavice Banić sudijom Ustavnog suda iako je pod znakom pitanja ima li uopšte i minimalnih 15 godina staža u pravosuđu, što je formalni uslov za tu funkciju.
Ivanka Toma
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u klikom na dugme.
Povezane vesti
Završeni pretresi u vezi sa telekomunikacionom licencom
EU opredelila 17,5 miliona evra za nerazvijene opštine
Bez podele na njihovo i naše
Zašto ne treba letovati u Hrvatskoj
Hrvat preprodaje, Srbin plaća
Komentari
Ostavi komentar Nema komentara
.jpg)
