Izvor: RTS, 23.Okt.2009, 15:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Klausova primedba" ulazi u tekst Lisabona

Zahtev predsednika Vaclava Klausa da se Češka izuzme iz primene Povelje o osnovnim pravima ući će u tekst Lisabonskog ugovora. Ipak, tekst neće pominjati Benešove dekrete na osnovu kojih će i druge evropske države moći da koče konačno usvajanje Ugovora.

Češka vlada zajedno sa Švedskom koja do kraja godine predsedava Evropskom unijom nastoji ubrzano da nađe prihvatljivu formulaciju koja bi obezbedila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da Češka bude izuzeta iz primene Povelje osnovnih prava, sastavnog dela Lisabonskog ugovora.

Češki predsednik Vaclav Klaus zadovoljan je predlogom Švedske kao predsedavajuće EU o izuzeću Češke iz Povelje o osnovnim pravima u okviru Lisabonskog ugovora, što je bio njegov uslov da potpiše taj evropski dokument, saopšteno je u Pragu.

"Ovaj predlog odgovara onome što je predsednik predvideo," saopštio je kabinet predsednika, ne ulazeći u detalje predloga.

Izuzeće Češke iz primene Povelje osnovnih prava, ili "Klausova primedba", biće kratko formulisana i to tako da se izbegne pominjanje Benešovih dekreta na osnovu kojih su deportovani Nemci i deo Mađara iz Čehoslovačke posle drugog svetskog rata.

"Primedba će biti kratka. Zarez i reči Češka Republika biće dodate uz već postojeće izuzetke iz primene Povelje za Veliku Britaniju i Poljsku", rekao je poslanicima Evropskog odbora donjeg doma češkog parlamenta češki ministar za evropska pitanja Štefan File.

Formulacija treba da zadovolji češkog predsednika Vaclava Klausa, koji bez tog izuzeća odbija da potpiše Lisabonski ugovor, a da bude prihvatljiva i za ostalih 26 članica i ne izazove lavinu nekih novih zahteva za izuzetke.

Klaus je postavio i ultimatum da Češka mora da dobije čvrste pravne garancije da će biti izuzeta iz primene Povelje osnovnih prava, kao što su to za sebe izborile Velika Britanija i Poljska.

Ugovor ne pominje Benešove dekrete

U primedbi bi trebalo da se izbegne pominjanje Benešovih dekreta jer je naprasno i Slovačka, ako je dobije Češka, zatražila isti izuzetak i zaštitu pred eventualnim osporavanjem tog poratnog pravnog osnova za deportaciju nemačke i mađarske manjine iz Čehoslovačke pred evropskim sudovima, što po uverenju Klausa omogućava Lisabonski ugovor.

Eksplicitno pominjanje Benešovih dekreta u pratećim dokumentima Lisabonskog ugovora, te i u toj "Klausovoj primedbi", pretilo bi rizikom da to izuzeće Češke iz Povelje odbiju Nemačka, Austrija i Mađarska, zemlje u koje su po principu kolektivne krivice uz blagoslov velikih sila deportovani sudetski i karpatski Nemci i deo slovačkih Mađara.

Klaus smatra da Češka treba da traži izuzeće iz Povelje o osnovnim pravima jer bi, prema njegovim rečima, potomci Sudetskih Nemaca proterani iz Čehoslovačke posle Drugog svetskog rata mogli na osnovu Povelje da traže povraćaj imovine.

Većina stručnjaka odbacuje strahovanja češkog predsednika kao neosnovana.

Predloženi Ugovor trebalo bi da omogući reformu i jačanje evropskih institucija, jasnije definiše odnos Evropske komije i Evropskog parlamenta i uvede brojne izmene koje bi omogućile Uniji da bolje odgovori na brojne spoljnobezbednosne i geopolitičke izazove.

Lisabonski ugovor o reformi evropskih institucija, važan i za dalja proširenja na zapadni Balkan čeka samo još na potpis češkog predsednika da bi stupio na snagu, budući da je ratifikovan u 26 zemalja EU, a proletos su ga usvojila i oba doma češkog parlamenta.

Nastavak na RTS...