Izvor: RuskaRec.ru, 19.Jan.2017, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klaus: SAD ne mogu da se pomire sa jačanjem Rusije
– Ove godine Evropa obeležava 25. godišnjicu stvaranja Evropske unije. Smatrate li da je iskustvo evropske integracije uspešno?
– Mene odavno prati reputacija kritičara evropske integracije. Prema tome, teško da ćete se začuditi ako kažem da nisam oduševljen onim što se sada dešava u EU. Ja bih rekao da se Evropska unija umesto integracije opredelila za unifikaciju, i da je razvoj tog procesa krenuo pogrešnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << putem.
Američki ambasador izjavio da Tramp podržava raspad Evropske unije
– Bivši nemački kancelar Zigmar Gabriel nedavno je izjavio u intervjuu za Der Spiegel, da ne isključuje mogućnost raspada Evropske unije. Da li se slažete sa tim da je budućnost EU sada pod znakom pitanja?
– Lično ja bih samo pozdravio transformaciju Evropske unije u nešto drugo. Prema tome, sličnu varijantu ne doživljavam kao opasnost, nego pre kao šansu za novu budućnost. Međutim, ja ne verujem mnogo u takvu perspektivu, mada je britanski referendum o izlasku iz EU važna prekretnica u tom smislu. Nadam se da će Evropa ipak početi da menja svoje sadašnje ustrojstvo.
– Vi ste u više navrata kritikovali EU zbog nedemokratičnosti, tvrdeći da njome upravljaju birokrate koje niko nije birao. Kako je moguće reformisati Evropsku uniju i pri tome sačuvati postojeću strukturu?
– Ja, naravno, preuveličavam, ali u vidu male provokacije bih rekao sledeće: „Postoji jedan način, a to je da se ukine Evropska unija“. (Smeje se.) Naravno, ja sada dramatizujem, ali ta struktura je svojevrsna ljuštura, koja sputava zemlje Evropskog kontinenta i sa njom treba nešto učiniti. Ja se zalažem za saradnju u formi slobodnih odnosa među nezavisnim zemljama Evropske unije, a ne u formi unifikacije.
Kakva Evropska unija je potrebna Rusiji?
– Ali kako to postići ne raspuštajući Evropsku uniju?
– Pre svega treba potpuno prekinuti dalje produbljivanje takozvane evropske integracije. Drugim rečima, naš prvi korak treba da bude zaustavljanje neprekidnog gomilanja struktura Evropske unije, a druga ideja je da se napravi korak nazad. Po mom mišljenju, najoptimalnije bi bilo da se vratimo u vreme kada je sklopljen Mastrihtski ugovor. Upravo je on označio prelazak sa Evropske zajednice na Evropsku uniju.
– Diskusija o sankcijama uvedenim Rusiji je kao neki test postojanosti zajedničke spoljne politike Evropske unije. Zemlje poput Češke, Italije, Slovačke i Mađarske, izjavljuju da žele ukidanje sankcija, a druge članice Evropske unije se sa njima ne slažu. Može li EU imati spoljnopolitičku doktrinu koja bi odgovarala svim njenim članicama?
– Nadam se da ne može. Što se tiče sankcija ja, smatram da je njihovo uvođenje bilo nepromišljen korak, od koga niko nije imao koristi. Nadam se da će za vreme nove američke administracije nešto početi da se menja.
Zeman: Sankcije ne deluju, već doprinose većoj popularnosti Putina među Rusima
– Predsednik Obama je pre završetka svog mandata uveo nove sankcije Rusiji...
– Ja sam bio predsednik Češke kada je Barak Obama postao predsednik SAD. On i ja smo se više puta sastali tako da ga prilično dobro poznajem. Naši pogledi se po čitavom nizu pitanja mogu i ne podudarati, ali Obamini potezi u toku poslednjih nekoliko nedelja ili meseci me dovode u pravu nedoumicu. Po mom mišljenju, on može ostaviti za sobom prilično loše nasleđe.
– Američke specijalne službe su optužile Rusiju za vršenje uticaja na ishod izbora u SAD. One takođe tvrde da Rusija pomoću digitalnih tehnologija nekako utiče i na javno mnjenje u Evropi.
– Sve su to, po mom mišljenju, gluposti. Ne treba ozbiljno shvatati takve optužbe. Tokom poslednjih 25 godina ja sam 10-15 puta učestvovao u izborima i ne mogu da zamislim kako se može iz inostranstva uticati na njihov tok. U SAD su obični normalni ljudi jednostavno poželeli da se nešto promeni. Njima se nije dopadala ni Hilari Klinton, ni politički kurs čije je ona oličenje. Rezultat američkih izbora je potpuno zakonita pojava i imaće pozitivne posledice.
Izveštaj o „ruskim hakerima“: Šta Rusi misle o njemu?
– Vi ste više puta kritikovali SAD i EU zato što vode potpuno apsurdnu propagandu protiv Rusije. Da li je odnos Zapada prema Rusiji, po vašem mišljenju, diktiran činjenicama ili emocijama?
– Po mom mišljenju, glavnu ulogu u datom slučaju igraju pre svega Amerikanci, a ne Evropljani. Pored toga, u zemljama Centralne i Istočne Evrope je još živo sećanje na vremena komunističke vladavine, i mnogi dovode u vezu Rusiju sa Sovjetskim Savezom. Ja sve vreme pokušavam da objasnim mojim sunarodnicima da SSSR odavno ne postoji, a Rusija uopšte nije komunistička država. Sa druge strane, uopšte mi nije jasno šta pokreće Zapadnu Evropu. Ona nije stradala od komunističkog režima.
– Tramp je ovih dana izneo vrlo jednostavnu misao napisavši: „Nema ništa loše u dobrim odnosima sa Rusijom“. Šta vi mislite, ako Vašington promeni svoju politiku prema Rusiji, da li će Evropa slediti njegov primer?
– Nadam se da hoće. Tramp u tom smislu ima nedvosmisleno razuman stav. Ja stalno objašnjavam svojim sugrađanima da je politika usmerena na eskalaciju napetosti između dveju supersila i na raspirivanje novog hladnog rata u suprotnosti sa zdravim razumom. U takvoj konfrontaciji nije moguće pobediti.
Rusija i SAD mogu da se dogovore
– U Evropu je stigao najveći kontingent američke oklopne tehnike i vojnika od vremena Hladnog rata. NATO povećava svoje prisustvo u Istočnoj Evropi, što iritira Moskvu. Svaki zdravomisleći čovek shvata da je isključena mogućnost pravog rata sa Rusijom. U čemu je onda smisao tih poteza?
– Ni meni nije jasno. Čini mi se da Zapad još uvek nije spreman da se pomiri sa činjenicom da je Rusija ojačala i aktivirala se. Zapadu je veoma odgovarala onakva Rusija kakva je bila tokom 1990-ih, tj. slaba i dezorganizovana. Međutim, treba prihvatiti stvarnost onakvu kakva je. Uzgred, istine radi, Rusija takođe treba da pokuša da osmisli racionalni način saradnje sa susednim državama, kao i sa Evropom i SAD.
– Pa ipak, hteli bismo da razumemo na čemu se zasnivaju tekući događaji. Na primer, NATO je pristupio stvaranju sistema protivraketne odbrane. U početku je bilo predviđeno da se baza PRO razmesti u Češkoj, ali je na kraju odlučeno da se razmesti u Rumuniji, a kasnije i u Poljskoj. Ti potezi alijanse, naravno, izazivaju još veće zaoštravanje odnosa sa Rusijom i podstiču Moskvu da pojačava sopstvenu odbranu. Zašto pružati nove povode za trvenja kada su odnosi ionako zategnuti?
– Razmeštanje raketa i vojnih jedinica je jedan od aspekata, ali je u ovom slučaju, po mom mišljenju, važnija politička klima kao takva. Ostaje samo da se nadamo da će novi predsednik SAD i njegov tim izabrati drugačiji pristup i da će taj pristup biti bolji. Tramp i inače nije tipičan političar za SAD. Sa druge strane, uticaj američke poltičke elite na njegove kasnije odluke biće ozbiljniji nego što se to obično misli.
Premijer Brandenburga: Ne provocirajte Rusiju američkom vojskom u Poljskoj
– Trampova pobeda na izborima je označila da postaju jače one snage koje su protiv tradicionalnih političkih elita. U Evropi su slični primeri stranka „Alternativa za Nemačku“ i „Nacionalni front“ u Francuskoj. Šta se vama čini, da li je to privremena pojava ili su takve snage zaista sposobne da promene stanje u Evropi?
– Veoma se nadam da su sposobne. U pojavi takvih stranaka u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Holandiji i drugim zemljama Evrope ja vidim šansu za buduće promene. Ja se ne slažem sa onima koji etiketiraju te stranke karakterišući ih kao populiste ili ultradesničare. Ne, te partije predstavljaju interese običnih građana koji žele nešto da promene u svojim zemljama i imaju velike primedbe na vladajuću političku elitu, između ostalog, i zbog njenog snobizma. Ja smatram da će te snage dugo biti aktuelne. One predstavljaju „ćutljivu većinu“ Evrope i zbog toga imaju veoma veliki značaj.
Lider nemačke opozicije pozvala na savez sa Rusijom i raspuštanje NATO-a
– Posle nedavnih terorističkih napada u Nemačkoj, u Evropi su sve glasniji pozivi na jačanje pogranične kontrole i integracije bezbednosnih struktura. U kojoj meri je za Evropsku uniju svrsishodan kurs usmeren na stvaranje panevropskog sistema bezbednosti i pravnog poretka?
– Treba početi od analize dva najvažnija projekta Evropske unije u toku poslednjih deset godina, tj. od uvođenja jedinstvene valute i ukidanja unutrašnjih granica u Evropi. Ispostavilo se da su oba ta projekta preuranjena i pogrešna, jer su i jedan i drugi doveli do destabilizacije. Likvidiranje granica u Evropi je bilo ozbiljna greška. Ja bih radije putovao sa pasošem i prolazio kontrolu na granici, meni to nije teško.
– Vi uvek govorite ono što mislite. Izjavljivali ste da u Evropi nema dovoljno slobode govora. Da li ste lično imali prilike da se sa tim suočite?
– Ne bih hteo da dajem kategorične ocene, ali zbog lukavstva medija i tiranije političke korektnosti ponekad je krajnje teško otvoreno izneti stavove koji nisu u skladu sa opšteprihvaćenim mišljenjem. To je veliki problem. Mnogi ljudi nemaju mogućnost da se izjasne u tradicionalnim medijima i zbog toga koriste internet. Prema tome, sloboda govora u Evropi je sada svakako ograničena, mada ja nisam spreman da tvrdim da ona ne postoji.
Kada istina bode oči: Evropski parlament protiv ruskih medija
– Jedan od najaktuelnijih problema Evropske unije je svakako kriza sa izbeglicama. Češka i druge istočnoevropske zemlje su odbacile plan raspodele izbeglica koji je pripremila Evropska unija. Zbog čega, po vašem mišljenju, još uvek nije pripremljen usaglašeni program za rešavanje tog problema?
– Moram reći da se ja protivim korišćenju reči „izbeglice“. O „izbeglicama“ zvanično govore evropske političke elite, a ja namerno koristim reč „migranti“. U Evropu dolaze migranti. Ako je čovek izbeglica, onda smo mi gotovo obavezni da donesemo neku pozitivnu odluku u vezi sa njim. Ali većina ljudi koji dolaze sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike nisu izbeglice nego obični migranti, koji hrle u Evropu očekujući da će u njoj bolje živeti. Prema tome, veoma je važno koristiti pravi termin. Ja nikada ne bih koristio reč „izbeglice“. Ta pojava preti da uništi evropsku kulturu i civilizaciju. I ja tu ne krivim migrante, nego evropske političke elite koje ih puštaju unutra.
„Na liniji“: Očigledna kriza upravljanja Evropom
– Želite li reći da su migranti potrebni tim elitama?
– Nema sumnje. Ako im direktno postavite to pitanje one neće imati smelosti da to priznaju, ali u praksi... To upopšte nije pokušaj da se popravi demografska situacija, da se poveća brojnost i kvalitet evropske radne snage, jer je u Evropi nezaposlenost sada dostigla nivo od 10%. U Evropskoj uniji ima oko 23 miliona nezaposlenih, tako da ima dovoljno ljudi za radna mesta. U Evropi ne postoji potreba za migracijom. Međutim, postoje ideološki motivi da se u nju puste novi ljudi i da se stvori nova Evropa.
– Mnogi će se složiti da se jedini način zaustavljanja masovne migracije u Evropu iz pomenutih zemalja sastoji u gušenju konflikata koji tamo izbijaju. Treba li Evropa da igra aktivnu ulogu u Siriji i Libiji?
– Ne bih tvrdio da je Evropa ozbiljan akter. U njoj ima tako mnogo različitih stavova, da ona u toj situaciji u suštini ne može ni dejstvovati kao jedinstvena celina, kao jedan akter. Što se tiče migracije, i pored mase tehničkih pitanja ona se može zaustaviti jednostavno ako se kaže „ne“. Ali Evropska unija za to nije spremna. U tome je glavni problem.
Sara Vagenkneht: Konflikt sa Rusijom nanosi štetu Evropi
Pogledaj vesti o: Ambasador Rusije
.jpg)
