Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jan.2011, 17:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Klaus: Češka podržava evropski put Srbije

BEOGRAD -

Predsednik Češke Vaclav Klaus izjavio je danas da njegova zemlja podržava evropski put Srbije i da razume njene ambicije da postane normalna evropska zemlja, ali i upozorio da ne treba zanemariti probleme koji u EU sada postoje.

Klaus, kome je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti uručena Povelja o izboru za inostranog člana SANU, istakao je u predavanju "Osvrti na češku i srpsku transformaciju" da treba napraviti razliku između onoga što predstavlja Evropa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i onoga što je Evropska unija, u svetlu očuvanja tradicionalnih vrednosti.

"Iskustvo Češke je takvo da se zahtevi EU za buduće članove, s jedne, i politički i društveni sistem EU, s druge strane, ne poklapaju sa vizijom društva kojoj smo težili početkom devedesetih godina", rekao je češki predsednik.

"Želeli smo demokratiju, a dobili manje demokratije, želeli smo nacionalni identitet, a dobili upravljanje iz Brisela, želeli smo tržište bez ograničenja, a završili sa oslabljenim tržištem", kazao je Klaus.

On je istakao da je Češka početkom devedesetih godina, posle pada komunizma, krenula jednim putem, a da sada ide drugim, što za njegovu zemlju predstavlja "veliko razočaranje".

Taj problem je, kazao je češki predsednik, potcenjen, jer je danas cilj svih država da uđu u EU bez obzira na probleme sa kojima mogu da se suoče.

Klaus je rekao da radikalne promene u EU predstavljaju razlog za zabrinutost, jer Evropa zaboravlja šta stoji iza vekova njene izgradnje, da je ona bila zasnovana na slobodi, demokratiji i poštovanju razlika i da bi trebalo da se u okviru EU odlučuje sa više mesta, a ne samo iz jednog centra.

"Nadam se da će Srbija postati važan igrač u evropskoj potrazi za pronalaženjem izlaza" iz takve situacije, naglasio je Klaus.

Svečanosti u SANU prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović, šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar obrazovanja Žarko Obradović.

U popodnevnim satima Klaus će predstaviti srpsko izdanje svoje knjige "Evropa i EU - pogled političara i pogled ekonomiste".

Susret sa Tadićem

Predsednik Srbije Boris Tadić zahvalio se danas, tokom susreta s češkim kolegom Vaclavom Klausom, na podršci Praga na putu Srbije ka Evropskoj uniji i istakao da je Klaus veliki prijatelj Srbije.

Kako je saopštila Pres služba predsednika Srbije, Tadić i Klaus su razgovarali o bilateralnim i ekonomskim odnosima, a Tadić je izrazio zahvalnost Češkoj na podršci evropskim integracijama Srbije.

Tadić je, takođe, podvukao da je Klaus veliki prijatelj Srbije i čestitao mu na Povelji o izboru za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Duga i bogata istorija odnosa Srbije i Češke

Češko-srpski odnosi imaju dugu i bogatu istoriju, obeleženu, na prvom mestu, obostranom saradnjom i podrškom u uspostavljanju demokratije u obe države, kao i okviru njihovog puta ka Evropi.

Poseban doprinos odnosima između dve zemlje dali su nedavno preminuli prvi ministar spoljnih poslova slobodne Čehoslovačke Jirži Dinstbir, kao i predsednik vlade, zatim Parlamenta, a na kraju u dva mandata i Češke Republike, Vaclav Klaus, koji danas boravi u poseti Srbiji.

Aktuelnom češkom predsedniku ovo nije prva poseta Srbiji ni prvi susret sa predsednikom Borisom Tadićem - Klaus je u Beogradu bio 2008. godine, u Novom Sadu godinu dana kasnije, a sa Tadićem je pored ove dve prilike, razgovarao i u Ujedinjenim nacijama prošle godine.

Izvesno je da će i ovaj, kao i prethodni dolasci Klausa u Srbiju, predstavljati nov podsticaj za jačanje političkih, ekonomskih i kulturnih veza između dve zemlje.

Češki predsednik poznat je po kritikama na račun vazdušnih akcija protiv SRJ i neslaganju sa jednostrano proglašenom nezavisnošću Kosova.

Jedan od prvih značajnih događaja u odnosima između dve zemlje bilo je interesovanje Karla IV za Dušanov zakonik i njegovo nastojanje da uspostavi veze sa carstvom Dušana Silnog.

Česi su sa razumevanjem pratili i borbu Srba za oslobađanje od Otomanske imperije, od njenog početka, sve do okončanja balkanskih ratova, a Srbi su podržavali Čehe u njihovim nastojanjima da se oslobode Austrougarske i formiraju nezavisnu državu.

Sa izbijanjem Prvog svetskog rata saradnja Srba i Čeha dobila je na intenzitetu, a razdoblje od 1918. do 1945. godine bilo je možda jedno od najbogatijih u saradnji novostvorenih država Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Čehoslovačke.

Posle Drugog svetskog rata, obe države su obnovljene, ali je saradnja bila neprestano pod znakom pitanja zbog krupnih političkih razlika koje su se javile u svetskom komunističkom pokretu.

Do pogoršanja odnosa došlo je povodom okupacije Čehoslovačke 1968. godine, kada je zaustavljen pokušaj "liberalizacije" komunizma pod rukovodstvom Aleksandra Dubčeka, poznat kao "praško proleće".

Posle Konferencije u Helsinkiju 1975. godine, kojim su potvrđene granice u Evropi i politički status quo uspostavljen posle Drugog svetskog rata, saradnja Čehoslovačke i Jugoslavije opet je krenula uzlaznom linijom, ali na isti načine kao krajem pedesetih godina prošlog veka - pre svega u ekonomskoj oblasti.

Podršku Povelji 77, demokratskom pokretu intelektualaca koji su se borili protiv totalitarnog režima, pružili su svojim potpisima i srpski i beogradski intelektualci.

Tako je 1977. godine učvršćena od ranije postojeća povezanost srpskih i čeških disidenata i protivnika totalitarne vlasti, koji će u Čehoslovačkoj doći na vlast 1989, a u Srbiji 5. oktobra 2000. godine.

U vreme vladavine Slobodana Miloševića i ratova u bivšoj SFRJ, češka javnost je podeljeno reagovala na te događaje.

Odbijajući politiku Miloševića, mnogi su ipak uviđali složenost situacije i nisu bili skloni da prihvate jednostrana, pristrasna tumačenja. To važi gotovo za celu češku intelektualnu elitu, a među političarima posebno za Vaclava Klausa i Jiržija Dinstbira.

Godine 1996. Klaus, tada predsednik vlade, primio je predstavnike srpske opozicije, a Dinstbir je, kao izvestilac UN za ljudska prava, nastojao da prezentuje objektivnu sliku zbivanja u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i posebno na Kosovu.

Posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, saradnja je krenula uzlaznim putem - pre svega politička, a zatim ekonomska i kulturna.

Ipak, senku na odnose dve zemlje bacila je odluka zvaničnog Praga da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

To priznaje i šef češke diplomatije Karel Švarcenberg, ističući u nedavnom intervjuu za beogradske medije, da se Češka uvek borila za Srbiju u EU, a da je priznavanje Kosova "jedina stvar koja je zasenčila odnose" Beograda i Praga.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...