Izvor: Vostok.rs, 31.Mar.2013, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiparski presedan: ko će biti sledeći
31.03.2013. -
Završen je prvi čin kiparske drame. Njegovi prethodni rezultati su sledeći: na finansijskoj karti sveta će biti za jedan ofšor manje. U evrozoni je nastalo još jedno tinjajuće žarište krize, prestižu bankarskog sistema EU je naneta ozbiljna šteta. Vlasti Evrope su stvorile loš presedan, insistirajući na oduzimanju sredstava privatnih ulagača radi rešenja problema države. Danas eksperti prognoziraju povlačenje novca ne samo sa Kipra, već iz svih problematičnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ekonomija Starog Sveta, jer se ne zna ko će biti sledeći.
Za kredit od 10 milijardi evra od strane EU Nikozija je pristala da ozbiljno promeni strukturu najveće banke Bank of Cyprus i faktički bankrotira drugu po svojoj veličini banku Laiki. Usled toga će krupni ulagači tih organizacija izgubiti od 35 do 80 odsto svog novca.
Bogatim zemljama je dojadilo da za svoj račun spasavaju problematične države, - objašnjava uslove EU direktor departmana strateške analize kompanije FBK Igor Nikolajev, - vlasti Nemačke i Francuske su primorane da uzimaju u obzir raspoloženje u društvu.
- Ljudi, blago rečeno, ne razumeju, koliko je moguće spasavati problematične ekonomije, oni vide da sve te teškoće počinju da obuhvataju i njihove ekonomije. Trebalo je stvoriti presedan. Odluka apsolutno nije najbolja. U nizu problematičnih ekonomija, koje su spasavali, strpljenje se završilo na Kipru. Kipar je ispao ofšor, zato se čini da je to bilo maltene glavno zbog čega je to učinjeno.
Dok se Nikozija opredelila u vezi sa konkretnom šemom oduzimanja novca ulagača, bio je uveden bankarski raspust, koji je trajao skoro 2 nedelje. Tako je vlada pokušavala da spreči bekstvo kapitala. Međutim, prema saopštenjima medija, u vreme raspusta stotine miliona evra je ipak povučeno sa ostrva preko kiparskih banaka u Velikoj Britaniji i Rusiji.
Proteklog četvrtka banke Kipra su bile otvorene, ali se operacije sprovode s ozbiljnim ograničenjima: sa računa se može uzeti ne više od 300 evra dnevno, dok je maksimalni iznos, koji se može prebaciti u drugu banku ili van ostrva, ograničen na 5000 evra. Prema izjavi ministra inostranih poslova Joanesa Kasulidisa, ta ograničenja će važiti oko meseca dana. Između ostalog, to je ozbiljno kršenje principa slobodnog kretanja kapitala u okviru EU. Kipar je prva država EU, koja se odlučila za takvu meru.
Ogromnom tempiranom bombom je nazvao kiparske presedane šef odelenja Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Sergej Afoncev.
- Šta je sve do poslednjeg vremena bilo «sveta životinja»? – očuvanje uloga. Protekle godine, kada su u Grčkoj vladala panična raspoloženja, stanovništvo nije vadilo novac iz banaka, jer su svi znali: depoziti se u bankama sigurno čuvaju, niko ih nikada neće konfiskovati. Zato je bankarski sistem u Grčkoj izdržao. Danas je stvoren presedan predloga o konfiskaciji depozita. Hoće li biti zainteresovani ulagači u zemljama, obuhvaćenim krizom, da drže novac u bankama, kada saznaju da ih mogu blokirati.
Svakako, bankarski sistem Kipra neće prestati da postoji, ali će, izgleda, izgubiti ulogu jednog od vodećih segmenata ekonomije. Teško da će to biti od koristi za ostrvsku državu.
Pored toga evročinovnici su napravili jednu ozbiljnu taktičku grešku. Da je Nikozija samostalno usvojila tu nepopularnu odluku, Brisel bi morao da dokazuje da je slučaj Kipra jedinstven, ništa slično ne ugrožava druge evropske banke. Vlasti EU su inicirale, a zatim insistirale na oduzimanju dela depozita, time su oni naterali investitore da posumnjaju u pouzdanost bankarskog sistema Starog Sveta. Svi su videli – pod pritiskom Brisela novac privatnih investitora može da bude konfiskovan. Danas će se na sve moguće načine novac povlačiti ne samo s Kipra, već i iz problematičnih zemalja evrozone. Komentar Igora Nikolajeva iz FBK.
- Povlačenje novca iz problematičnih ekonomija će izazvati produbljivanje krize u Evropi. I to, krize, kada Nemačka već skoro nema rast ekonomije. Kriza će se razvijati intenzivnije. U tom smislu je Španija zemlja broj 1 sa gledišta rizika – problematična ekonomija, i bankarski segment je veoma problematičan. Nije tamo sav novac povučen iz bankarskog segmenta.
Sada ulagači problematičnih zemalja mogu da pogađaju ko će biti sledeći. Šta da rade vlasnici kiparskih depozita? Imaju li oni šansu da vrate bar deo izgubljenih sredstava? Eksperti ističu za sada nije nađeno nijedno striktno rešenje kiparskog problema, međutim, osnivač pravne kompanije RSV Litigation, stručnjak za međunarodne pronevere Stiven Filipson predlaže dve eventualne šeme, u skladu sa kojima ulagači kiparskih banaka mogli bi da traže naknadu.
Jedna od njih je bilateralni ugovor o zaštiti investicija, koji omogućuje stranim investitorima da traže naknade od države, koja prima investicije (U ovom slučaju Kipra) zbog kršenja od njegove strane međunarodnih obaveza. Glavno je da bi između zemlje, gde živi tužitelj, i Kipra bio zaključen takav ugovor.
Druga moguća varijanta: Rusija ili bilo koja druga zemlja može da traži naknadu u ime svojih građana i pokrene predmet u vezi sa kršenjem od strane Kipra međunarodnog javnog prava. Onda će taj predmet biti razmatran u Međunarodnom sudu UN.
Izvor: Glas Rusije, foto: Peter Nicou dlя «Golosa Rossii»
