Izvor: RTS, 25.Nov.2011, 08:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kina spasava Evropu?

Kriza u evrozoni ponovo je otvorila temu promene globalne ravnoteže moći. Pre jednog veka Evropljani su nosili pare u Peking, a danas čelnici Evropske unije u Kini traže sredstva za spas evrozone. Kina zainteresovana da pomogne, jer ne želi da joj propadne glavno izvozno tržište.

Dramatična finansijska kriza u evrozoni ponovo je otvorila temu promene globalne ravnoteže moći. Dok je pre pola veka Evropa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bila zavisna od priliva američkog kapitala, danas se sve više okreće kineskom džinu.

 

Od revolucije do ekonomske supersile sveopšti napredak i uspon Kine bio je dug i trnovit. I dok su 1911. godine Evropljani nosili pare u Peking, čelnici Evropske unije danas odlaze u Kinu, tražeći sredstva za spas evrozone.

Druga privreda sveta spremna je da pomogne Evropljanima, ali pomoć koju nudi Peking nije bezuslovna. Pitanje je može li stari kontinent da zadovolji sve zahtevnijeg partnera sa Istoka.

Direktor Evropskog stabilizacionog fonda Klaus Regling kaže da kineske devizne rezerve rastu svakog meseca i da bi one negde morale da budu investirane.

"Peking traži atraktivne mogućnosti za investiranje, a obveznice Evropskog fonda su upravo takve", kaže Regling.

Pod pritiskom dužničke krize, lideri Evropske unije odlučili su da povećaju evropski fond za finansijsku stabilnost na hiljadu milijardi evra, ali para za sada nema na vidiku.

Zemlje BRIK-a spremne su da pomognu. Kina je posebno zainteresovana, jer ne želi da joj propadne glavno izvozno tržište.

Hong Lei iz Ministarstva spoljnih poslova Kine kaže da ta zemlja stalno ističe važnost evra i razvoja evrozone i da je uvek verovala u sposobnost Evropske unije da reši sadašnju krizu.

Kina važan investitor u Evropi 

"Bilo da govorimo o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, Kina će uvek biti važan investitor na evropskom finansijskom tržištu", kaže Lei.

Kineske devizne rezerve su najveće u svetu, premašuju 3.200 milijardi dolara. Peking, međutim, ne želi da rizikuje ulažući novac u nesigurna tržišta.

Ekonomista Vladimir Krulj kaže da će Kina sigurno tražiti čvrste državne garancije za pomoć, kako im se ne bi desila situacija iz 2008. godine kada je njihov investicioni državni fond kupio akcije Morgan Stenlija i Blek Stouna i puno izgubio na tim akcijama.

"Oni taj rizik neće sebi ponovo dozvoliti. S druge strane, Kini je bitno i da evrozoni krene, jer je ona za njih od krucijalnog značaja. Glavno pitanje je šta će se desiti u narednih šest meseci. Očekuje se da će Kinezi još više insistirati na pregovorima sa Evropskom unijom da bi sebi obezbedili tržište", kaže Krulj.

Za razliku od vodećih evropskih ekonomija, čiji se privredni rast kreće oko jedan odsto, kineska ekonomija i dalje neprikosnoveno vodi na svetskoj listi sa rastom višim od devet procenata.

Sam rast ne znači mnogo, jer bez stabilnog evropskog tržišta i jake kupovne moći Evropljana i Kinezima se drastično sužava prostor za plasman robe, na kojoj su izgradili novo carstvo.

Nastavak na RTS...