Izvor: B92, 23.Okt.2011, 04:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasnimo čak i za kandidatima za EU
Beograd -- Od osam zemalja koje se bore za ulazak u Evropsku uniju, Srbija je negde po sredini, pokazuje istraživanje Eurostata, agencije za statistiku Evropske unije.
Od osam država koje su kandidati za Evropsku uniju, Island je odmakao, dok smo po mnogim pokazateljima iza Hrvatske, ali smo zato bolji od Makedonije i Albanije.
Istraživanje je pokazalo da je Srbija na začelju liste i što se tiče prosečnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plata u regionu, kao i po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika.
Eurostat je uporedio 14 kategorija koje se tiču života i standarda u osam zemalja koje su krenule na put ka EU: Srbija, Island, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Turska. Izveštaj se bavi i analizom ekonomskog stanja na Kosovu, smatrajući ga za zasebnu državu. Analiza prati razvoj zemalja od 2000. do 2009. godine, a objavljen je ovih dana.
Blago Islanđanima
Island je ipak daleko iznad balkanskih zemalja koje cupkaju pred vratima EU, a prema mnogim pokazateljima i prevazilazi standarde Evropske unije. Platežna moć im je 20 odsto jača od građana EU, a žive u proseku tri godine duže od stanovnika najrazvijenijih zemalja Evrope, dok je 78 odsto radno sposobnih zaposlenih. Među nezaposlenima, na Islandu ima više muškaraca nego žena. Poređenja radi, stopa zaposlenosti u Srbiji je jedva 50 odsto.
Od posmatranih država, izveštaj pokazuje da su jedine dve zemlje u kojima se stanovništvo smanjuje Srbija i Hrvatska, i to u Srbiji za 0,29 odsto u periodu od 2000. do 2009. godine.
Izveštaj pokazuje i duboko socijalno raslojavanje u srpskom društvu i iznosi podatak da bogatiji građani Srbije zarađuju šest puta više nego "obični" građani. Poređenja radi, ta razlika u Hrvatskoj je 4,5, a u Turskoj osam.
Srbija je takođe, po raspoloživim podacima iz 2009, imala prosečnu bruto platu od 470 evra, dvostruko manje nego u susednoj Hrvatskoj, gde je bruto dohodak tada bio 1.050 evra.
U Srbiji je od plate moguće kupiti 37 odsto proizvoda koje mogu da kupe Evropljani, Hrvati mogu da priušte 64 odsto proizvoda po domaćim cenama, a u ovom domenu najgore stoje Albanci, koji ima najmanju platežnu moć u odnosu na EU - samo 27 odsto. Srbija je po platežnoj moći za nijansu bolja samo od Bosne i Albanije.
Pad u procentu zapošljavanja zabeležile su gotovo sve zemlje kandidati za članstvo u EU, a jedino je Makedonija zabeležila mali rast. Čak i Island, koji je po svim parametrima, od plata do BDP-a, daleko ispred svih ostalih država, ubeležio pad zaposlenosti sa 84 na 78 odsto u 2009. Što se Srbije tiče, procenat zapošljavanja rapidno je opadao u periodu od 2000. do 2005. godine, pa do danas.
Školovanje u Srbiji pozitivno je ocenjeno u Eurostatu, sa samo 10 odsto dece koja nisu završila srednju školu u periodu od 2000. do 2009. godine. Tu smo u rangu sa Hrvatskom, dok su Albanija i Turska na samom začelju tabele, sa 39, odnosno 45 odsto mladih koji su napustili školovanje posle završene "osmoletke".
Srbija je beležila i veće ulaganje iz BDP-a na školstvo, pa je tako sa 2,4 odsto, koliko se trošilo 2000. godine, na obrazovanje odvajala 3,5 odsto u 2008. Eurostat je pohvalio Srbiju što se tiče obrazovanja kod odraslih, u dobu od 24. do 64. godine života, istakavši da je naša zemlja beleži stabilan nivo u edukaciji i jačanju znanja, što je opet duplo manje nego što je standard u zemljama Evropske unije.
Što se odvajanja za socijalno osiguranje tiče, nalazimo se pri dnu liste, sa 16 odsto novca koji se izdvaja iz BDP-a, što je isto koliko i Hrvatska, a što je i dalje daleko od proseka u EU koji iznosi 25 odsto. Albanija izdvaja najmanje, oko 10 odsto iz BDP-a za socijalna davanja.
