Izvor: Blic, 11.Jun.2013, 19:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kargo prevoz nedovoljno iskorišćen
Sve vrste saobraćaja, drumski, železnički, pomorski, kao i avio-prevoz, jako su važni za BiH ukoliko želi da postane punopravna članica Evropske unije. Svaki sektor transporta ima svoje prednosti, naročito za razvoj privrede jer je cilj da se razmena roba obavlja brzo, kako uvoza tako i izvoza.
Evropska komisija upozorava da je BiH, uprkos značajnoj finansijskoj pomoći i investicijama koje su izdvojene za sektor transporta od 1996. godine, ograničila napredak u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razvoju.
- Ključni uslovi iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji se moraju ispuniti su usvajanje državne saobraćajne politike, razdvojiti funkcije upravljanja infrastrukturom i željezničkih preduzeća, usvojiti Zakon o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju, uskladiti odgovarajuće propise o pomorskoj plovidbi, završiti proces upravljanja nebom u civilnom aviobraćaju, te završiti transevropske i regionalne mreže kao što je Koridor Vc – navode u EK.
Dodaju i da je EU izdvojila 60 miliona evra za sektor transporta u okviru programa IPA 2008-2012. godine. Naglašavaju da je napredak, i ranije i sada, sputavan zbog političke nestabilnosti, međuentitetskih i međuetičkog jaza, nedostatka koordinacije i kapaciteta u okviru nadležnih organa, te nemogućnosti političkih lidera da ispune regionalne i međunarodne obaveze BiH.
I vreme je novac
Usluge kargo centra u Sarajevu koristi „Mikroelektronika“ iz Banjaluke, koja uvozi određene proizvode od dobavljača iz inostranstva. Komercijalna dikretorka ovog preduzeća Sanja Praštalo ističe da bi kargo centar u Banjaluci bio koristan jer bi tako bila jeftinija i mnogo brža dostava robe.
- Dobavljači nama u dan ili dva pošalju pošiljku, koju mi zatim iz Sarajeva čekamo po sedam dana. Uz to plaćamo i prevoz iz Sarajeva, što nam stvara dodatni trošak - kaže Praštalo i dodaje da je nekad vreme dostave robe važnije od novca.
Jedan od problema u BiH predstavlja i nedovoljna iskorišćenost, odnosno nizak stepena razvoja, avio-saobraćaja u transportu roba. U tom sektoru prednjače zemlje u regionu, koje u sastavu aerodroma imaju razvijene kargo centre, koji pružaju usluge prihvata i otpreme roba i pošta, skladištenja roba u uvozu (izuzev životinja) i izvoza u posebnim komorama.
U BiH kargo centar ima samo Međunarodni aerodrom Sarajevo čiji je obim fizičkog komercijalnog karga prošle godine iznosio oko 1,5 miliona kilograma, od čega za izvoz 343.402 kilograma, a uvoza 1.114.567 kilograma.
Na Međunarodnom aerodromu Sarajevo navode da je transport roba isljučivo stvar i izbor firmi i avio-kompanija koje prevoze kargo, a da aerodrom putem karga pruža uslugu prihvata i otpreme robe. Koliki profit ostvari aerodrom od karga, nismo uspeli saznati, ističući da su ti podaci tajna kompanije i tiču se poslovnih partnera.
Za razliku od Aerodroma u Sarajevu, koji ima jedini usluge kargo prevoza, Međunarodni aerodrom Banjaluka za stavljanje u funkciju kargo skladišta treba značajna finansijska sredstva i sertifikovan kadar, a što RS još uvek ne može da obezbedi.
- Procedura izgradnje podrazumeva investiranje u projektnu dokumentaciju, administrativne i građevinske dozvole, gradnju objekata, nabavke opreme te obuke kadrova - ističe Sanela Kasalović, portparol Međunarodnog aerodroma Banjaluka.
Navodi i da je Aerodrom Banjaluka izgradnju kargo skladišta definisao kao projekat od strateškog opredeljenja, te da su tek urađene procene tržišta za kargo prevoz.
- Potrebno je pronaći strateškog partnera na projektu izgradnje kargo centra koji bi, po principima privatno javnog partnerstva ili koncesije, investirao u kargo kapacitete i obezbeđenje kargo aviona. Idejno rešenje prezentujemo zainteresovanim i potencijalnim investitorima. S obzirom na činjenicu da su ulaganja u ovakav projekat zaista velika, dobit bi se mogla planirati na dugoročnim osnovama, a koji bi to period bio procenila bi kvalitetna studija izvodljivosti - ističe Kasalovićeva.
U Privrednoj komori RS naglašavaju da Međunarodni aerodrom u Sarajevu ima monopol na prevoz roba te u skladu sa tim sami određuju cene i taksa za prevoz roba.
- Formiranje kargo skladišta u RS doprineli bi smanjenju troškova u privredi. Naši privrednici su usmereni zato u jeftiniji način transporta roba, kao što su drumski i železnički. Pojedini, čiji proizvodi to zahtevaju, koriste avio-prevoz za uvoz ili izvoz proizvoda - kaže Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS.
Najčitanije SADA:
