Izvor: Politika, 28.Avg.2012, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karavan neće proći
Nova poseta izvestioca Evropskog parlamenta Jelka Kacina Srbiji vratila je u žižu slučaj spornih privatizacija. Izvestilac je samo jedan od evropskih zvaničnika koji je jasno svima u Srbiji stavio do znanja da naša zemlja mora da uradi hitnu reviziju slučajeva spornih privatizacija i obračuna se sa sistemskom korupcijom.
Isto to, doduše dopisom, od srpskih vlasti pre godinu i po, zatražila je Evropska komisija, a onda ponovo, u aprilu ove godine na ovu obavezu podsetio je i Vensan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji. On je bio izuzetno jasan kada je na pitanje kakav stav EU zastupa povodom 24 slučaja spornih privatizacija i korupcije odgovorio: „To je jedno od pitanja za koje se očekuje da bude rešeno u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava”.
Šta su nadležni za sprovođenje pravde i borci protiv korupcije u Srbiji uradili posle silnih zahteva evropskih zvaničnika?! Osim što su tvrdili da se „uveliko radi na preispitivanju spornih privatizacija”, ponavljali „da su predmeti o njima formirani” i utopijski obećavali da će „sve biti završeno vrlo brzo”, čini se – ništa drugo. Čak se jedan od prethodnih nosilaca pravosudne funkcije drznuo da kaže da se „postupci ne mogu voditi zbog nečijeg dopisa” i da je „uvek daleko interesantnije boriti se protiv aktuelnog kriminala i korupcije koja se danas dešava, i onih koji imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti”. Oštro, nema šta.
Ne smem da tvrdim da su išta konkretno uradili ni predstavnici nove vlasti. Ruku na srce, možda nisu imali vremena. Čitava ova stvar u vezi sa spornim privatizacijama može da se objasni onom narodnom: „Psi laju, karavani prolaze”.
A, onda, pre otprilike mesec dana iz tužilaštva stiže informacija da se ispituje „samo” 18 privatizacija, ali i da pojedinosti o njima ne smeju da se iznose u javnost jer je „u toku pretkrivični postupak”. Ovakvom tvrdnjom tužilaštvo je obavestilo javnost da nešto radi, ali i već dovoljno ogorčenom narodu ostavilo prostora da sumnja da se iza „pretkrivičnog postupka” nešto krije. Jer, zvaničnih podataka o formiranim predmetima, konkretno preduzetim merama i spremnošću da se ispitaju sporne privatizacije – nema.
Sa druge strane, stručnjaci pravne, ekonomske, finansijske struke slažu se da bi sve moglo, zaista, da bude brzo završeno. Naravno, ukoliko postoji volja za tim.
Zajednički je stav da slučajeve spornih privatizacija ne treba generalizovati, nego svaki od njih ispitati sam za sebe. Objašnjavaju da to nije komplikovano, da „samo” treba pažljivo, ozbiljno i stručno ući u analizu dokumentacije o svakom spornom slučaju ponaosob.
Zbog toga, naglašavaju, u ispitivanju postupka privatizacija, osim tužilaštva i policije, ima posla za Državnu revizorsku kuću, Agenciju za privatizaciju, Sektor kontrole Narodne banke Srbije, tužilačku strukturu, Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, pa i Bezbednosnoinformativnu agenciju…
Ima posla za mnoge, ima li i volje?
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 29.08.2012.
