Izvor: Politika, 04.Mar.2012, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidatura u vreme krize
Evropski lideri su ovog četvrtka dodelili Srbiji status kandidata za ulazak u Evropsku uniju.
Čestitam svim našim građanima na ovom uspehu. On je pre svega plod njihove podrške zahtevnim reformama tokom najveće posleratne svetske krize. Uspeh ne treba veličati. Kandidatura sama po sebi neće rešiti naše privredne i socijalne nedaće. Evroentuzijazma ionako više nema. Međutim, uspeh ne treba ni minimizirati. Pozitivnu preporuku ministara spoljnih poslova EU sam dočekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Rabatu, u svojstvu savetnika Evropske banke za obnovu i razvoj, tokom sastanaka s marokanskim ministrima i guvernerom. Vest je odmah odjeknula. Lideri te prijateljske zemlje su mi spontano prilazili da bi čestitali na velikom uspehu Srbije.
Šta dobijamo statusom kandidata? Pre svega, od Maroka do Japana preko, naravno, Evrope, poslata je jaka poruka o stabilnosti Srbije, njenom poznatom strateškom pravcu. Rejting agencije su počele da pišu nove, pozitivnije, analize rizika investiranja u našu zemlju. Kao kandidat za učlanjenje, Srbija će biti pozvana da prisustvuje, bez prava glasa, skoro svim sastancima i skupovima EU. Prisustvovaćemo, uticaćemo. Naše učešće u izradi evropske dunavske strategije je već pokazalo da znamo da iskoristimo takve mogućnosti. Moći ćemo da učestvujemo u svim sektorskim politikama EU, njih 26, gde bih izdvojio Fond za celoživotno učenje, koji nam je preko potreban. Dobićemo dodatne bespovratne fondove za poljoprivredu i infrastrukturu, oko 70 miliona evra godišnje ako se primeni hrvatski presedan. To bi za srpskog seljaka značilo, na primer, ulaganje u opremanje objekata za proizvodnju mleka ili nabavku specijalizovane opreme za berbu, sortiranje i pakovanje voća i povrća.
Da li smo nešto izgubili? Ili, preciznije, da li smo izgubili Kosovo? Naprotiv, pokazali smo da ne prihvatamo prelaženje crvenih linija kroz odustajanje od Rezolucije 1244, uz spremnost na neprijatne, ali nužne kompromise. Evropska unija je pokazala da poštuje takav pristup. Nijedna zemlja neće priznati Kosovo zato što smo pronašli obostrano prihvatljivo rešenje za administrativne prelaze i regionalno predstavljanje Prištine. Naprotiv, dogovori između Beograda i Prištine smanjuju pritisak na one koji nisu priznali Kosovo da to učine. Izgubili su samo oni koji nemaju ništa konkretno da ponude građanima Srbije, te izmišljaju evropske zavere. Pre su isti govorili da smo priznali Kosovo tako što smo potpisali SSP. To je samo prazno političarenje.
Niko nije rekao da će ovaj evropski put biti prijatan. Poljski premijer Donald Tusk, prošle godine u Beogradu, izjavio je – u svojstvu „slovenskog brata“ – da su se Poljaci često osećali poniženim stalnim evropskim kritikama i zahtevima, ali da se članstvo na kraju i te kako isplatilo. Uz duboku krizu same Evrope, moraćemo više nego ikada prepoznati da promene sprovodimo da bismo izgradili uspešnu, konkurentnu državu, a ne da bismo zadovoljili evrobirokratiju.
Šta nam valja raditi? Naravno, posle izbora, otvoriti pregovore za učlanjenje. Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt je rekao da je to moguće uraditi pre kraja ove godine. Srbija, oslanjajući se na oktobarsko mišljenje Komisije, mora da reši preostala pitanja telekomunikacija i energetike na Kosovu, te odmah tražiti da zemlje članice stave, crno na belo, u zaključcima junskog ili septembarskog Saveta, eventualne dodatne uslove za početak pregovora, kao i konkretan datum. Nije teško pretpostaviti da će se sada težište prebaciti na institucije koje finansira Srbija na severu Kosova. Siguran sam da je moguće i oko tog izuzetno osetljivog pitanja pronaći uzajamno prihvatljiva rešenja.
Status kandidata za ulazak u EU u kriznim vremenima nema isti sjaj, ali ipak predstavlja istorijski momenat za našu državu.
Božidar Đelić
objavljeno: 04.03.2012
