Izvor: Deutsche Welle, 09.Maj.2015, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kameron protiv svojih evroskeptika
Impresivnim ostankom na mestu premijera, Kameron je sada podigao šanse da u naredne dve godine nadjača evroskeptike u svojoj partiji i da – uz malo dobre volje Evropske unije – ipak ne bude Brexita, piše nemačka štampa.
„Britanci su odlučili: dali su Kameronu novi mandat i ojačali ga apsolutnom većinom u parlamentu“, piše berlinski Tagescajtung nakon ubedljive pobede torijevaca i istovremenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << debakla laburista. „Nisu Britanci izabrali Kamerona zato što su zadovoljni. Izabrali su ga jer hoće dalje promene i jaku vladu koja je dokazala da može da nosi promene. Birači na ostrvu vole jasne odnose. Kada najjača stranka mora da formira koaliciju da bi vladala i kada je premijer time oslabljen, to se u Britaniji uzima gotovo kao politička blokada. Osim toga, apsolutna većina za laburiste bila je nemoguća zbog promene raspoloženja u Škotskoj – i upravo je to privuklo ljude da glasaju za konzervativce.“
Ovaj levičarski list dalje piše da bi bila greška ukoliko Kameron pomisli da je dobio bezuslovni mandat da sprovodi konzervativnu politiku. „Jer nije se povećao apsolutni broj njegovih glasača. Pobedu može da zahvali isključivo slabosti laburista u celoj zemlji kao i spektakularnom slomu liberalnih demokrata koji su mu do sada bili koalicioni partneri. (…) Premijer, obdaren instinktom za moć, odmah je to prepoznao. Želi da pozicionira svoju partiju više u centru, da ujedini naciju – socijalno i regionalno. Ovo prvo znači da neće biti povratka čisto konzervativnoj doktrini bezuslovne štednje; ovo drugo podrazumeva ponudu u pravcu federacije za škotske nacionaliste koji drže gotovo sve mandate na severu.“
Kelnski Štat-ancajger primećuje da Dejvid Kameron više neće moći da odloži referendum o ostanku u Evropskoj uniji, najavljen za 2017. godinu. Nema, naime, više proevropski raspoloženog koalicionog partnera koji bi se tome usprotivio. „Kameron ubuduće mora da vodi još više računa o delimično neuračunljivim i žestoko evroskeptičnim torijevcima iz poslednjih klupa – sa tankom većinom koju ima, i šačica bundžija može da mu priredi blamaže u parlamentu.“ Na istom tragu je i Niderzeksišes tageblat: „Kameron je postao ucenjiv“, piše list i dodaje: „On dobro zna da bi Britanija bez EU ispala u treću ligu. Zato zapravo želi da zadrži zemlju u evropskom timu. Ali njegovo stalno paljenje antikontinentalnih predrasuda moglo bi sada da mu se osveti.“
U konzervativnom Veltu očekivani komentar: „Do sada su mnogi Evropljani drhtali zbog mogućeg Grexita, a nakon trijumfa torijevaca ponovo treba razmišljati i o Brexitu. Evropa mora da se pokrene i to u ispravnom pravcu ukoliko želi da zadrži evroskeptične torijevce u EU. Ubedljivom pobedom Kamerona cementirana je distanca Britanaca prema bezmalo socijalizmu kontinentalne Evrope. Britanci ne žele svemoćni Brisel, fiskalnu uniju niti odstupanja od politike štednje. Oni hoće jačanje privrede, deregulaciju i jaču konkurentnost. Oni otelotvoruju duh napredne, prosvećene i duboko liberalne Evrope bolje nego što to čine buntovnički epigoni u Atini ili fanovi preraspodele u Parizu, Rimu ili Berlinu. Dobar izbor za Evropu.“
Drugačiji pogled ima ugledni Frankfurter algemajne cajtung: „Tema koju su Evropljani vezivali uz ove izbore – naime opasnost od mogućeg referenduma o napuštanju EU – nije u samoj Britaniji igrala bitnu ulogu. Daleko je bila manje prisutna i važna od pitanja poreske pravde, Nacionalne zdravstvene službe, otplate dugova. Ipak, može se pretpostaviti da je Kameronovoj pobedi doprinelo, ili makar nije naškodilo, to što je obećao da će posle četiri decenije ponovo dati građanima priliku da se izjasne o članstvu u EU. Impresivnim ostankom na mestu premijera, Kameron je sada podigao svoje šanse da u naredne dve godine nadjača evroskeptike u svojoj partiji i da – uz malo dobre volje Evropske unije – ipak ne bude Brexita.“
.jpg)
