Izvor: RTS, 21.Avg.2011, 09:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kalendar regionalnih odnosa

Iako je EU cilj svih zemalja regiona, odnosi se, ipak, urušavaju. Incidenti poput "olujnog govora" Jadranke Kosor ili "slučaja Divjak" uvek utiču na zahlađenje odnosa. Stožer regiona su srpsko-hrvatski odnosi, koji imaju i svoj kalentar, odnosno periode plime i oseke, kažu stručnjaci.

Cilj svih zemalja regiona je Evropska unija. Iako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je svima jasno da će u Evopu lakše zajedno, u poslednje vreme odnosi se urušavaju, a "slučaj Divjak" i "olujni govor" premijerke Hrvatske Jadranke Kosor pokušavaju da poremete odnose.

Postavlja se pitanje koliki je rok trajanja srdačnog pozdrava političara i da li otopljavanje odnosa bivših jugoslovenskih republika traje samo do izbijanja prvog ozbiljnog problema ili obeležavanja neke godišnjice stradanja?

Ključ za region su odnosi Srbije i Hrvatske, a oni, tvrde stručnjaci, imaju svoj kalendar. Periode plime i oseke.

Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku kaže da u avgustu uvek dolazi do zahlađenja odnosa Srba i Hrvata zbog obeležavanja godišnjice "Oluje".

"I Srbi i Hrvati nikada neće imati isto tumačenje tih događaja naročito u situaciji kada nema lepih ekonomskih vesti. Političari i sa jedne i sa druge strane koriste nacionalnu retoriku koja treba da okupira birače", naveo je Todorić.

Politički analitičar Žarko Puhovski rekao je da se odnosi ove godine dodatno zaoštravaju, činjenicom da Jadranka Kosor uskoro odlazi na Kosovo pa će se oseka produžiti.

"Međutim, moje uverenje je da ona neće bitno uticati na odnose, pogotovu od kad je Josipović stupio na dužnost odnosi su izrazito dobri", istakao je Puhovski.

Ipak, nedavna odluka Ustavnog suda Hrvatske na osnovu koje Srbi više nemaju tri garantovana mesta u Saboru, dodatno pogoršava položaj već opterećen nedovoljnim pravima povratnika i pitanjem nestalih.

Srpske aspiracije prema Crnoj Gori?

Vreme je da se sa simbolike pređe na konkretnu saradnju, smatra Žarko Puhovski. Isti savet vlastima upućuju i iz Crne Gore. U toj zemlji, podsećaju, hiljade građana nema državljanstvo.

Novinar podgoričkih "Vijesti" Neđeljko Rudović kaže da oni koji bi trebalo da se time bave to ne rade, nego se isključivo bave upozoravanjem i pretnjama i stvaranjem neke fame o ugroženosti Crne Gore od Srbije.

"Nije do kraja netačno da Srbija nema aspiraciju prema Crnoj Gori, ali nije ni ono što tvrde naši političari da je Crna Gora ugrožena", napomenuo je Rudović.

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić smatra da Srbija nije od proglašenja nezavisnosti pokazala nikakve aspiracija prema Crnoj Gori i nije tražila ništa od onoga što ne uživaju drugi zvanični narodi u Crnoj Gori.

Regionalni odnosi najviše pohvala dobijaju u prvoj polovini godine. I pored mnogobrojnih susreta, koji su pozdravili zvaničnici iz sveta, rezultati su slabo vidljivi.

Postavlja se pitanje da li je na listi poruka pomirenja, i Tadićev i Josipovićev zajednički odlazak u Vukovar i Paulin dvor prečica do Brisela.

"Evropska šargarepa" popravlja odnose

Antić je rekao da u trenutku kada izgleda da ćemo napraviti korak ka EU i bosanski i hrvatski i srpski političari se prave da ne postoje problemi, oni tada izlaze sa tezom da ćemo da pravimo zajedničku prugu Slovenija-Hrvatska-Srbija, a u trenutku kada tog problema nema onda se otvaraju teškoće koje postoje.

Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku kaže da su regionalni odnosi u stalnom trendu popravljanja isključivo zbog te "evropske šargarepe" koja, kako ulazi kriza u EU i njeno proširenje tako će kriza pridruživanja usloviti krizu odnosa regiona.

Odnos prema Kosovu i Metohiji znatno utiče na odnose u regionu ali, poručuju sagovornici, ne treba zaboraviti da, baš kao i Beograd i sve druge prestonice trpe međunarodne pritiske.

Najbolji položaj Srbi imaju u Rumuniji, a smanjuju se i tenzije oko pitanja crkve u Makedoniji. Ipak, 20-godišnje nerešavanje nekih problema regiona potvrđuje da se na mnoge još ne gleda racionalno, već kroz nacionalne uglove, a oni su razlilčiti.

Nastavak na RTS...