Izvor: Vostok.rs, 20.Mar.2014, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvu Evropu bira Evropa?
20.03.2014. -
U Nacionalnom saboru Austrije održana je diskusija posvećena budućnosti EU. U njoj je učestvovao predsednik Evropskog parlamenta i vodeći kandidat socijalista na dužnost šefa Evropske komisije Martin Šulc. U Berlinu istu temu su razmotrili glavni kandidati za Evropski parlament iz nemačkih partija.
Ali, po svemu sudeći, interesovanje za izbore više ispoljavaju političari, nego birači. Prema podacima anketiranja koje je sproveo kanal ZDF, samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << 22% birača sa pravom glasa u Nemačkoj interesuje se za predstojeće izbore.
U čemu je razlog tako otvorene pasivnosti evropljana prema reklo bi se glavnom političkom događaju ove godine za jedinstvenu Evropu? Govoreći o naelektrisanosti budućeg glasanja, Frankfurter Algemajne Cajtung navodi reči šefa nemačkog MIP Franka-Valtera Štajnmajera o tome da će izbori proticati pod delovanjem najoštrije od doba Berlinskog zida krize. Događaji u Ukrajini, kako primećuje izdanje, udarili su po EU neviđenom snagom. Negativno se odrazilo, prema rečima lista, kao prvo odbijanjem predsednika Janukoviča da potpiše sporazum o asocijaciji sa EU, kao drugo smena vlasti u Kijevu i konačno uzvratni udarac Putina u obliku, kako tvrdi list, „vojnog upada na Krim“, praćena, prema izrazu izdanja, „odvratnom propagandom“. Sve to je postalo za građane Evrope tobože ledeni tuš.
Moguće da je za nekog to tako. Ali u takvim slučaju aktivnost ljudi, reklo bi se, treba naprotiv da poraste. Ipak, kako je sa razočaranjem priznao ovih dana Internet-portal EurAktiv, kritika delovanja Rusije od strane EU i SAD ne nailazi na jednodušnu podršku u zapadnom drutšvu. Zanimljiva nijansa. U izjavama lidera jedinstvene Evrope, u groznim upozorenjima koja se čuju sa druge obale Atlantika, u komentarima većine medija govori se o „vojnom upadu Putina na Krim“, o potiranju – opet od strane Putina – međunarodnog prava i tako dalje. Tačnije o svemu, samo ne o jednom, pri tome najvažnije – volji samog naroda, pravu građana da određuje sopstvenu sudbinu. Ljudi u razmišljanjima zapadnih političara jednostavno ne postoje. Ne treba li ovde tražiti korene jaza koji deli političare EU od običnih građana? Upravo na ovu okolnost skreće pažnju šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov.
- Meni se čini da prethodni partijsko-politički sistemi ne uspevaju da odgovore na savremene izazove – kako unitrašnjeg, tako i spoljnjeg karaktera, kaže naučnik. Osnovne partije na prvo mesto ističu parole koje običnog čoveka pretvaraju u monetu za potkusurivanje. I vrlo je opasno ako budući Evropski parlament bude govorio u formalnim, a ponekad prosto ciničnim međunarodno-pravnim pojmovima iza kojih će nestajati sudbine konkretnih ljudi.
Kako rezimira Frankfurter Alemajce Cajtung pozivajući se na jednod anonimnog krupnog političara iz HDS, Evrpa kao projekat daleka je od običnih građana.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije
