Izvor: S media, 18.Sep.2010, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako uveriti EU da je Srbija spremna za članstvo
U Briselu postoji spremnost, sudeći prema porukama evropskog komesara za proširenje Štefana Fila tokom posete Beogradu, za ozbiljan rad na srpskoj kandidaturi za članstvo u EU, a Srbiji predstoji da, nakon zelenog svetla za izradu mišljenja i dobijanja Upitnika, uveri Uniju u to da je spremna za status kandidata i početak pregovora o članstvu.
I u Beogradu i u Briselu očekuje se da će Evropski savet na >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sastanku u oktobru razmatrati zahtev Srbije za članstvo u EU i proslediti ga Evropskoj komisiji (EK) na izradu mišljenja o spremnosti naše zemlje za sticanje statusa kandidata.
Prema predvidjenoj proceduri EK će potom Srbiji poslati Upitnik kako bi stekla uvid u stepen ostvarenih reformi i uskladjenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim u 35 oblasti pravnih tekovina EU.
Upitnik koji je svojevremeno pripreman za Hrvatsku imao je oko 4.500 pitanja, a za Crnu Goru 2.178, a za sada nije poznato koliki će broj pitanja biti postavljen Srbiji.
Kada država odgovori na upitnik, EK će posle eventualnih dodatnih pitanja, sastaviti mišljenje, tzv. "Avis" koji se prosledjuje Evropskom savetu.
EK, po pravilu, daje pozitivno mišljenje i Savet potom treba da da jednoglasnu saglasnost na preporuku.
Srbija bi time stekla status kandidata koji otvara vrata početku pregovora o članstvu.
Beograd je kandidaturu podneo 22. decembra 2009.godine, a prema rečima predsednika Srbije Borisa Tadića, cilj Srbije je da do kraja sledeće ili početkom 2012. godine počne pregovore o članstvu.
Poznavaoci kažu da je od sticanja statusa kandidata još važnije da Evropski savet donese odluku o datumu za početak pregovora o pridruživanju, što je ujedno poslednja faza u pristupanju jedne zemlje EU.
U Briselu često ističu da dužina procesa, od trenutka podnošenja kandidature do završetka pregovora o pridruživanju i samog prijema, zavisi pre svega od napora potencijalne članice da se uskladi sa stanadardima EU, ali donekle i od dinamike unutar same Unije.
Od zemalja Zapadnog Balkana, samo Hrvatska i Makedonija imaju status kandidata, pri čemu je Hrvatska daleko odmakla i u samim pregovorima o pridruživanju.
Srbija, Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina se vode kao potencijalni
kandidati, s tim što su Albanija i Crna Gora već predale odgovore na Upitnik.
EU je do sada potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) sa svim zemljama Zapadnog Balkana, ali taj sporazum sa Srbijom i BiH još nije ratifikovan.
Hrvatska je otišla najdalje na putu evropskih integracija. Zagreb je podneo kandidaturu za članstvo februara 2003. godine, pozitivno mišljenje Komisije stiglo je posle nešto više od godinu dana, a status kandidata u junu 2004.godine.
Početak pregovora o pristupanju bio je zakazan za mart 2005.godine ali je odložen zbog pitanja saradnje s Haškim tribunalom. Pregovori su počeli oktobra 2005.godine pošto je glavni tužilac Tribunala potvrdila punu saradnju s tim sudom.
Hrvatska je otada "otvorila" 33 od 35 poglavlja i "zatvorila" 22 poglavlja pregovora sa EU. Čitav proces traje već pet godina i donekle je bio usporen, u medjuvremenu rešenim, slovenačko-hrvatskim sporom oko granice na moru.
Sledi Makedonija, koja je kandidaturu podnela marta 2004. godine, a status kandidata dobila decembra 2005. Pregovori o pristupanju nisu počeli, a pored reformi jedan od glavnih problema koji na evropskom putu optrerećuje Makedoniju je spor oko imena zemlje koji Skoplje ima s Grčkom.
Albanija je podnela zahtev za dobijanje statusa kandidata aprila prošle godine, Evropski savet je zatražio mišljenje od EKu novembru, a Tirana je četiri i po meseca podnela EK odgovore na Upitnik. Komisija još nije dala svoje mišljenje.
Crna Gora je kandidaturu podnela decembra 2008.godine, Evropski savet je aprila 2009.godine pozvao Komisiju da izradi mišljenje. Odgovori na Upitnik predati su na izmaku prošle godine, ali komisija još nije donela "Avis".
BiH još nije podnela kandidaturu. Potpisala je ŠP 2008. godine ali je zasada stupio na snagu samo Prelazni trgovinski sporazum.
Od preostalih zemalja potencijalnh članica tu su još spadaju Turska i Island.
Turska je status kandidata stekla još od 1999.godine, a pregovore o pridruživanju počela kada i Hrvatska oktobra 2005. Do sada je otvorila 12, a zatvorila jedno poglavlje.
Island je kandidaturu podneo jula prošle godine, ali je već dobio pozitivno mišljenje EK i pre mesec i po dana počeo pregovore o pridruživanju, što daje za pravo onima koji kažu da u procesu evropskih integracija nema analogija i da je slučaj svake zemlje zaseban.
(Tanjug)
Šta čeka Srbiju do statusa kandidata za članstvo u EU
Izvor: Blic, 18.Sep.2010
U Briselu postoji spremnost, sudeći prema porukama evropskog komesara za proširenje Štefana Fila tokom posete Beogradu, za ozbiljan rad na srpskoj kandidaturi za članstvo u EU, a Srbiji predstoji da, nakon zelenog svetla za izradu mišljenja i dobijanja Upitnika, uveri Uniju u to da je spremna za...
