Izvor: RTS, 13.Nov.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako u korak sa EU
Zemlje Zapadnog Balkana imaju dosta toga da urade kako bi postale deo EU. U izveštaju Evropske komisije o napretku regiona u evrointegracijama, navodi se da su i dalje nerešena pitanja vladavine prava, korupcije i kriminala.
Vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal i dalje su bolne tačke većine zemalja Zapadnog Balkana, zaključak je godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku regiona u evrointegracijama.
To bi moglo da uspori približavanje Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i njenih suseda Uniji, iako Brisel ne odstupa od politike daljeg proširenja.
Za neke je tako blizu, ali je više onih kojima je Evropska unija još tako daleko. Od zemalja regiona Hrvatska je najbliža članstvu u Uniji, ali bez određenog datuma za pristupanje.
U Briselu kažu da je Hrvatska ostvarila veliki napredak, zatvorila je 25 od 35 pregovaračkih poglavlja, ali je čekaju teški pregovori o preostalim poglavljima, rešavanje problema izbeglih i ostvarenje pune saradnje s Haškim tribunalom.
"Komisija smatra da pregovori treba da se zaključe kada Hrvatska bude ostvarila izraziti napredak u oblastima pravosuđa i temeljnih prava, uključujući borbu protiv korupcije", kaže evropski komesar za proširenje Štefan File.
Optimizam u Crnoj Gori
Status kandidata odobren je i Crnoj Gori, ali bez utvrđivanja datuma za početak pristupnih pregovora.
"Ubeđeni smo da ćemo se iduće godine u ovo doba zajedno radovati, što će se politika proširenja Evropske unije uspešno nastaviti upravo na primeru Crne Gore", kaže premijer Crne Gore Milo Đukanović.
Od Podgorice se zahteva ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, efikasno pravosuđe i veća sloboboda medija.
Za razliku od Crne Gore, Albaniji nije odobren status kandidata. Zamera joj se unutrašnja politička kriza, višemesečni postizborni sukob vladajućih demokrata i opozicionih socijalista, što koči reforme u zemlji.
"Pregovori će početi kada Albanija dostigne određeni stepen u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, što se pre svega odnosi na stabilnost institucija, demokratskih načela i na vladavinu prava", kaže File.
Slični zahtevi postavljeni su i pred Makedoniju, koja je kandidat od 2005. godine. Ipak pregovori i dalje tapkaju u mestu, ne samo zbog spora sa Grčkom oko imena, već i zbog nedostatka međuetničkog dijaloga i pritiska na pravosuđe.
Najlošiju ocenu Evropska komisija dodelila je Bosni i Hercegovini. Iako su joj, zajedno sa Albanijom ukinute šengenske vize, u Briselu ističu da je BiH ostvarila mali, a u nekim segmentima gotovo nikakav napredak u reformskim procesima.
