Izvor: B92, 03.Avg.2014, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su Hrvati prevareni?
Zagreb -- Iako se prilikom kupovine građanima Hrvatske čini da su nakon ulaska u Evropsku uniju cene niže, to zapravo nije tako, pišu regionalni mediji.
Naime, podaci Državnog zavoda za statistiku (godišnji indeksi potrošačkih cena) jasno pokazuju da su cene u decembru bile gotovo identične (0,3% više) u odnosu na decembar 2012.
Ipak, odakle onda mišljenje da su cene pale? Kada se pogleda cela statistika, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosno cene po mesecima 2012. i 2013. godine, od marta 2012. godine vidljiv je rast cena koji je svoj vrhunac dostigao u januaru ove godine kada su cene bile čak 5,2 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, piše Glas Slavonije.
Nakon toga kreće blagi pad cena, ali tek se nakon jula one počinju da se približavaju iznosima koje je DZS beležio na mesečnom nivou 2012. godine da bi poslednjeg meseca prošle godine one bile pomenutih 0,3 odsto više nego godinu dana pre - dakle još uvek više nego pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.
Indeksi potrošačkih cena DZS - a pokazuju da su one u 2013. godini bile čak 35,1 odsto više nego 2002. godine i 22 odsto više nego pretkrizne 2007. godine . U odnosu na 2012. godinu lani su pojeftinili jedino odeća i obuća (-3,9 odsto), promet ( -0,9 odsto ) i komunikacije ( -1,2 odsto ). Najveći rast cena u tom periodu osetili su kupci alkohola i cigareta ( + 9,6% u odnosu na 2012. ), ishrane i bezalkoholnih pića ( + 3,7% ) i oni koji su plaćali stanovanje, vodu, energiju, gas i druga goriva ( + 4,8% ).
Zdravstvo je poskupelo 1,1 odsto, ugostiteljske usluge dva odsto, a rekreacija i kultura odnosno obrazovanje skuplji su za 0,7 odnosno 0,2 odsto. Ukupno, na godišnjem nivou cene su u 2013. u odnosu na 2012. bile veće za 2,2 odsto. U odnosu na 2011. godinu hrana i bezalkoholna pića skuplji su za više od 11 odsto , cigarete i alkohol poskupeli su gotovo 22 odsto, oprema za kuću skuplja je 4,8 odsto, zdravstvo je poskupelo za celih 4 odsto, a promet za 8,5 odsto i je sve to generisalo ukupni rast cena u dve godine od prosečnih 8,1odsto. Taj trend delimično su ublažili padovi cena odeće i obuće i telekomunikacija od oko 11 odsto i obrazovanja od 7,7 odsto.
U kategoriji goriva i energije, u odnosu na 2010. godinu, cene u 2013. bile su 25,8 odsto više . Posebno se ističe rast cena gasa i tečnih goriva od oko 33 odsto , a sledi struja koja je skuplja 24 odsto, dok su troškovi grejanja veći za 22 odsto. Snabdevanje vodom skuplja je za 4,9 odsto.
.jpg)
