Izvor: Politika, 02.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako isprovocirati Putina
U trci za ovogodišnju nobelovu nagradu za mir 251 kandidat dok analitičari velike šanse daju protagonistima „arapskog proleća”
Spesijalno za „Politiku”
Oslo, 1.oktobra - Spektar i lista ovogodišnjihkandidata za Nobelovu nagradu za mir kreću se od aktera revolucionarnih zbivanja na Srednjem Istoku,takozvanog arapskog proleća, preko televizijske mreže Al džazira, tvorca Vikiliksa Džuliena Asanža, velikog broja međunarodnih disidenata, boraca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ljudska prava, kritičara režima, pa sve do porodice evropskih naroda okupljenih pod firmom Evropska unija.
Narednog petkaTorbjorn Jagland, lider petočlanog Nobelovog komiteta, zvanično će obelodaniti ko je poneo titulu najvećeg mirovnjaka u svetu. Za najprestižniju svetsku nagradu ove godine bore se rekordan broj političkih i mirovnih aktivista, disidenata, pokreta, organizacija, udruženja. Nominovan je 241 kandidat od čega 53 pokreta i organizacije.
Predsednik Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland izjavio je da „je važno da ovogodišnja mirovna nagrada ima sluha za vreme i realnost” i da se ne plaši da će saopštenjem dobitnika izazvati kontroverzna reagovanja,političke konotacije i oštra reagovanja kao što se to dogodilo u poslednje dve godine kada je titula mirovnjkaka dodeljena američkom predsedniku Baraku Obami a potom i kineskom disidentu Liu Ksiabou.
Ovdašnji prvi kanal državne televizije (NRK) spekuliše da su ovogodišnji glavni kandidati za Nobelovu nagradu za mir vođe arapskog proleća pre svega egipatski narodni pokret „6.april”, čiji je osnivač Isra Abdel Fatah i vođa Ahmed Maher. Pokret „6.april” bio je glavni organizator nenasilnih demonstracija protiv režima dugogodišnjeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.
Ovdašnji analitičarui procenjuju da se na listi potencijalnih laureta visoko kotira i Vol Gonimraniji šef internet pretraživača Gugla za Srednji Istok i Afriku. Njemu se odaje priznanje što je izradio fejsbuk stranicu sa više od pola miliona pristalica kao važan kanal za komunikaciju među demonstrantima, širenje ideja pokreta protiv egipatskog nenarodnog režima.
Među nominovanim su i takozvani socijalni mediji - Tviter i Fejsbuk, ali posmatrači smatraju da su minimalni izgledi da im pripadne ugledna nagrada. Više izgleda pak ima poznata internet-blogerka Lina Ben Mheni iz Tunisa koja je odigrala ogromnu ulogu preko socijalnih medija da bi održala moral revolucionara i demonstranata protiv diktatorske vlasti u Tunisu.
Može li prvi put u istoriji da Nobelova nagrada za mir da pripadne jednom televizijskom kanalu? Ove godine nominovana je poznata arapska stanica „Al Džazira”. Ovaj televizijski kanal smatra se jedinom nezavisnom televizijom na Srednjem Istoku koji je pokrivao revolucionarne pokrete u arapskim zemljama koje su u svetu poznate po snažnim cenzurama. Kontroverzna „Al Džazira” bila je hvaljena i kuđena ali joj se odaje priznanje i za regrutovanje muslimanki u novinarske redove.
Šansu da im pripadne Nobelova medalja i novčani iznos od 10 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona evra) ove godine imaju i osnivač Vikiliksa Žulian Asanž, afganistanska disidentkinja i borac za ljudska prava Sima Samar, kubanski disident Osvaldo Paja Sardinas. Na listi je čak i američki oficir i vojni analitičar Bredli Maning za koga se sumnja da je „hranio” Asanža glavnim informacijama.
Utemeljivača Vikiliksa za najugledniju svetsku nagradu predložio je parlamentarac Snure Valen, poslanik jedne od vladajućih norveških partija. On je naveo da je Asanž u poslednjih sto godina najveći zagovornik slobode izraćavanja, transparentnosti. Obelodanjivanjem miliona dokumenata ne samo da je rasvetlio zakulisne političke igre već raskrinkao korupciju u zapadnim zemljama.
Kako tumače analitičari, ukoliko Nobelov komitet želi da Nobelovu nagradu dodeli jednoj ženi (poslednji put to se dogodilo 2004) onda je ruska disidentkinja i borac za ljudska prava Svetlana Ganuškina idealna prilika. Nakon najave Vladimira Putina da će se ponovo kandidovati za predsednika Rusije, može se očekivati da bi Nobelov komitet ,koji se smatra produženom rukom norveške spoljne politike, mogao direktno da „zabije prst u oko” i isprovocira Putina i ruske vlasti. Dodelom nagrade oponentu i najvećem kritičaru režima Svetlani Ganuškinoj, bio bi poslat jasan signal Putinu, spekulišu ovdašnji politički analitičari.
Svetlana Ganuškina najveći je kritičar Putinove politike, nije se dala zaplašiti bez obzira ko sedi u moćnom Kremlju, tvrdi komentator državne televizije dodajući da Vladimir Putin nije imao „mirovne rukavice u pregovorima za rešenje konflikta u regionu Kaukas a pokazao je i tvrd stav prema ljudskim pravima”.
Evropska unija je već od ranije na listi mogućih laureata mirovnjačke nagrade. Procenjuje se da bi ove godine, kada je evropski savez uzdrman i gotovo na staklenim nogama, upravo Nobelova nagrada predstavljala izvesnu moralnu injekciju „pacijentu na izdisaju”. Smatra se da je EU podigla mostove između zapada i istoka Evrope, pomirila vekovne neprijatelje Francusku i Nemačku.
No, uvek su moguća velika i zvučna iznenađenja, čak i izvan liste nominovanih jer petočlani Nobelov komitet ima diskreciono pravo da shodno tumačenju poslednje volje čuvenog švedskog industrijalca Alfreda Nobela, promoviše svog kandidata.
Radovan Pavlović
objavljeno: 03.10.2011.
